Sladoled prevara

Posle objavljivanja informacije da je asistent u marketingu „Frikoma” prisvojio najvrednije nagrade ove kompanije, koje su bile namenjene slučajnim, srećnim kupcima sladoleda, otvara se nekoliko nimalo prijatnih pitanja za državu, „Frikom”, ali i mnoge druge.

Najpre, kako to da niko ništa nije preduzeo nakon upozorenja najveće potrošačke organizacije u zemlji još 2009. godine – da postoje nepravilnosti u organizovanju nagradnih igara kompanije „Frikom”. Istini za volju, kako tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, inspekcija je izašla na teren, ali nikada nisu objavljeni rezultati.

Drugo, ko uopšte kontroliše organizovanje i sprovođenje nagradnih igara? Da li je za to nadležan neki državni organ ili je sve prepušteno slobodnoj inicijativi organizatora, a s njom i podvale?

Treće, zašto „Frikom” ćuti? I zašto tek sada saznajemo za prevaru koja se dogodila još 2008. godine? Da li su u ovoj kompaniji za to znali, pa ćutali kako ne bi narušili imidž firme? Čini se da bi bilo najbolje da su izašli u javnost, da savesno priznaju grešku i ograde se od svog službenika, ukoliko je to moguće. Jer, sledi i četvrto neprijatno pitanje – da li je osumnjičeni za prevaru bio slobodan strelac u firmi i koliko ljudi zna u koje frižidere tačno odlaze sladoledi na čijim štapićima se, navodno, nalazi nagrada?

Iz NOPS-a poručuju da su još tada preporučili „Frikomu”, ali i svima drugima koji organizuju slične nagradne igre, da neko od predstavnika potrošačkih organizacija uvek bude u komisiji kada se na tržište pušta nagrada. U susret im je, kažu, do sada izašla samo jedna – pivara.

Tako dolazimo do sledećeg problema. A to je – koliki je zapravo uticaj potrošačkih organizacija u našoj zemlji, kako ga pojačati i zašto apel Udruženja potrošača iz 2009. godine nije imao veći odjek u medijima. Verovatno zato što to ima veze sa snagom oglašivača. Međutim, isto je i na Zapadu, oglašivači pritiskaju medije, ali je snaga potrošačkih organizacija znatno veća. Biće da je zbog toga što ni delić energije ne troše na međusobne obračune, već na zaštitu potrošača. Ovako nam preostaje da poučeni ovim iskustvom ubuduće pažljivije pratimo saopštenja respektabilnih potrošačkih organizacija i da damo podršku dobrim preporukama.

Nego, da se vratimo na početak priče. Zamena je teza to što se već danima pominje kako je „Frikom” oštećen, budući da su u suštini najviše izgubili potrošači. Kupovali su sladoled nadajući se nagradama, koje je neko drugi već „olizao”. Ispada da su džabe kupovali „sladoled prevare”. Ali, da nevolja bude veća, ovo nije usamljen slučaj obmane u nagradnim igrama. Već smo zaboravili one koje su pre nekoliko godina prisvojili nekoliko desetina „fijata punto”.

I malo ironije za kraj. Kako rekoše na jednom zanimljivom sajtu koji donosi „vesti u ogledalu” – „pronevera u ’Frikomu’ uverila je građane da nagrade stvarno postoje”, ali ne za potrošače, već za prevarante.