Косово и фреске

Професор Слободан Ћурчић, академик са дугогодишњим стажом на једном од првих универзитета у САД, Принстону, уједно члан Комисије Унеска за утврђивање стања споменика српске средњовековне културе на Косову, већ готово пола века угледни је амерички држављанин чије се стручно мишљење уважава.
Није зато никакво чудо што је баш он отворио серију предавања на Принц Џорџ колеџу, где је уз донације са неколико америчких институција културе организована изложба уметности Византије, прва такве врсте у америчкој престоници.

Професор је уз слајдове наших крајева (Студеница, Сопоћани, Каленић, Грачаница) говорио о утицају ктитора на стил и архитектуру средњовековних манастира на Балкану. Предавање на енглеском језику у присуству стотинак професора и студената уметности из Вашингтона и околине закључено је професоровим апелом да се заштите и обнове фреске и манастири уништени у акцијама албанских екстремиста. Приказане су и слике најлепших примерака средњовековне уметности и архитектуре, као и последице дивљања марта 2003. Амерички студенти и професори могли су да виде како у овом двадесет првом веку у Европи изгледа уништавање и паљење неких од најлепших споменика византијске културе (манастир Богородице Љевишке).

Свакако да је амерички професор, рођени Београђанин, члан оба Унескова недавно основана тела (Унескова мисија за Косово основана 2003. и Унесков експертски комитет за рехабилитацију и очување културног наслеђа на Косову, који је основао генерални директор Унеска 2005), као стручњак дубоко погођен уништавањем културног блага од непроцењиве вредности. Византијска уметност, међутим, мало је позната америчкој публици, па је у каснијем разговору са професором Ћурчићем највише пажње било посвећено разјашњавању симбола средњовековне српске архитектуре и фресака. Штета је да нико од чланова амбасаде Србије у Вашингтону, нити представници организоване српске дијаспоре које у својим заштитним знаковима и на вебсајтовима држе слике неких од светаца са манастирских фресака, није имао времена за ово несвакидашње предавање усред америчке политичке престонице, где се управо бије битка око судбине овог региона.

На маргинама те политичке битке по међународним халама и кулоарима, подстицање разговора о уништавању културне баштине човечанства, на шта је америчка стручна јавност јако осетљива, помогло би да се свестраније расветли проблем Косова. Повод за отпочињање такве дискусије у Вашингтону пружио је прошлог понедељка честити професор Ћурчић. Али, никога нажалост није било да овај разговор у академској аули, тако близу а тако далеко од судбоносних одлука, настави. Изложба реплика неких од најлепших фресака са Косова, из Македоније и Србије траје до почетка априла, па ће се ваљда неко од учесника ове косовске дебате сетити да посети Принц Џорџ колеџ и обнови или научи нешто из историје што би могло служити као по(р)ука за будуће одлуке.