Kosovo i freske

Profesor Slobodan Ćurčić, akademik sa dugogodišnjim stažom na jednom od prvih univerziteta u SAD, Prinstonu, ujedno član Komisije Uneska za utvrđivanje stanja spomenika srpske srednjovekovne kulture na Kosovu, već gotovo pola veka ugledni je američki državljanin čije se stručno mišljenje uvažava.
Nije zato nikakvo čudo što je baš on otvorio seriju predavanja na Princ Džordž koledžu, gde je uz donacije sa nekoliko američkih institucija kulture organizovana izložba umetnosti Vizantije, prva takve vrste u američkoj prestonici.

Profesor je uz slajdove naših krajeva (Studenica, Sopoćani, Kalenić, Gračanica) govorio o uticaju ktitora na stil i arhitekturu srednjovekovnih manastira na Balkanu. Predavanje na engleskom jeziku u prisustvu stotinak profesora i studenata umetnosti iz Vašingtona i okoline zaključeno je profesorovim apelom da se zaštite i obnove freske i manastiri uništeni u akcijama albanskih ekstremista. Prikazane su i slike najlepših primeraka srednjovekovne umetnosti i arhitekture, kao i posledice divljanja marta 2003. Američki studenti i profesori mogli su da vide kako u ovom dvadeset prvom veku u Evropi izgleda uništavanje i paljenje nekih od najlepših spomenika vizantijske kulture (manastir Bogorodice Ljeviške).

Svakako da je američki profesor, rođeni Beograđanin, član oba Uneskova nedavno osnovana tela (Uneskova misija za Kosovo osnovana 2003. i Uneskov ekspertski komitet za rehabilitaciju i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, koji je osnovao generalni direktor Uneska 2005), kao stručnjak duboko pogođen uništavanjem kulturnog blaga od neprocenjive vrednosti. Vizantijska umetnost, međutim, malo je poznata američkoj publici, pa je u kasnijem razgovoru sa profesorom Ćurčićem najviše pažnje bilo posvećeno razjašnjavanju simbola srednjovekovne srpske arhitekture i fresaka. Šteta je da niko od članova ambasade Srbije u Vašingtonu, niti predstavnici organizovane srpske dijaspore koje u svojim zaštitnim znakovima i na vebsajtovima drže slike nekih od svetaca sa manastirskih fresaka, nije imao vremena za ovo nesvakidašnje predavanje usred američke političke prestonice, gde se upravo bije bitka oko sudbine ovog regiona.

Na marginama te političke bitke po međunarodnim halama i kuloarima, podsticanje razgovora o uništavanju kulturne baštine čovečanstva, na šta je američka stručna javnost jako osetljiva, pomoglo bi da se svestranije rasvetli problem Kosova. Povod za otpočinjanje takve diskusije u Vašingtonu pružio je prošlog ponedeljka čestiti profesor Ćurčić. Ali, nikoga nažalost nije bilo da ovaj razgovor u akademskoj auli, tako blizu a tako daleko od sudbonosnih odluka, nastavi. Izložba replika nekih od najlepših fresaka sa Kosova, iz Makedonije i Srbije traje do početka aprila, pa će se valjda neko od učesnika ove kosovske debate setiti da poseti Princ Džordž koledž i obnovi ili nauči nešto iz istorije što bi moglo služiti kao po(r)uka za buduće odluke.