Најезда

Та појава се јавља, по правилу, сваких неколико година али услед непредвиђених околности понекад се деси и превремено. А кад се деси, сви медији, и електронски и штампани, редовно је прате без изузетка. Чак је, овог пута, доспела и до друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера.

Наука се из петних жила бави том појавом јер су последице по незаштићено становништво тешке а каткад и погубне. Ствар се, међутим, не да лако решити. Просто, све личи на елементарну природну непогоду, стихију којој нико ништа не може, иако њени почеци датирају још од пре неколико стотина година, зависно од земље, односно подручја, а прапочеци више од две хиљаде година (у директној или репрезентативној форми).

На први поглед,актери те појаве, може се чак рећи и најезде, делују доброћудно. Крећу се у групама у којима постоји јасна хијерархија, а на челу сваке групе је њен предводник. Разнородне групе се никада не појављују истовремено на одређеном месту, али је могуће да се временски размак између њихових најезда на означену територију смењује на двадесет четири часа. Њихово понашање врло је предвидиво, такорећи канонизовано (с минималним варијацијама), и у основи свака групација по начину кретања током најезде личи једна на другу. Неке су бучније и кретање им је брже, неке су тише и успореније, а некима више одговарају мањи затворени простори. У сваком случају, током сусрета са њима највише се збуне деца у јаслама и вртићима, домаће животиње (преживари)и чувари закатанчених фабрика.

Током изучавања поменутих групација могли смо запазити да су у теорији њихове међусобне разлике бројне и суштинске, међутим, временом се, пре свега кроз праксу, испоставило да те разлике остају само у домену теорије а да је управо пракса та која указује на непобитну чињеницу да се ради о једној те истој врсти и да разлике готово не постоје.

На основу описа и трагова, које за собом остављају поједини припадници ових групација, може се понекад учинити и да су у питању Nomadacris septemfasciata (врста скакаваца) али не! Асоцијација би била сувише натегнута, па чак и увредљива, и све би се то могло помислити само на прву лопту због енциклопедијског објашњења да ,,многе врсте скакаваца могу да праве скокове који су и до две стотине пута већи од њихове сопствене дужине”.

Становништво опречно реагује на ову појаву. Неки се најезди радују и одушевљено дочекују групације, док их неки посматрају и опходе се према њима као према штеточинама. Иако закон не дозвољава појединачно обрачунавање са актерима ове појаве дешавали су се и инциденти.

Најезда се увек манифестује на исти начин. Актери те појаве појављују се свуда – на пољима, мостовима, аутопутевима, у превозним средствима јавног саобраћаја, фабрикама, болницама, школама, црквама, породилиштима, рудницима, обдаништима, домовима пензионера, парковима, торовима, шталама, млекарама, газдинствима... па чак иумањим домаћинствима, наизглед насумично одабраним. Готово да се може рећи да не бирају место где ће се појавити, али када се на том месту једном појаве обично се ту више не враћају наредних неколико година, односно …

…до следећих избора!

www.ivanamihic.com