Прича о светим гудачима

Та Шенбергова „Озарена ноћ“ наслов је као поручен за свечани концерт какав је вечерашњи у Студентском културном центру Београда, један у серији којом ће Гудачи Св. Ђорђа обележити своје две деценије рада. То музичко „славље“ (такође и са „Метаморфозама“ Рихарда Штрауса) почеће у 20 сати, а овај данас велики-мали оркестар почастиће публику „слободним улазом“ и добром музиком са солистом Романом Симовићем, концертмајстором Лондонског симфонијског оркестра. Подсетимо: часопис „Музика класика“ прогласио је њихов новембарски наступ са истим овим виолинистом најбољим концертом у протеклој години.

„Звучи ми готово невероватно: Гудачи Св. Ђорђа ушли су у своју двадесету годину”, вели Петар Ивановић, виолиста, диригент и професор који је ствoрио тај оркестар. Лети време, бројеви све кажу: иза њих је више од 1.600 концерата (део одржан на петнаестак гостовања у свету), 17 објављених компакт-дискова, око 50 музичара досад је свирало у Гудачима... А све је почело када су нека талентована деца – из чувене школе у Ћуприји, отвореној баш за такве – порасла и пожелела да се окупе и на неком „вишем нивоу“, већем од њиховог доброг школског оркестра. Иницијатори су биле девојке које су тада постајале студенти ФМУ, чујемо од професора оснивача. Више од половине данашњих чланова оркестра били су ђаци поменуте школе, где им је предавао и Петар Ивановић. Е, данас неки од њих раде то исто. Доста их има и за универзитетским катедрама, поједини бивши гудачи сада су водећи музичари у другим нашим оркестрима, а лепо су се позиционирали и они који су се, с гудалом, запутили у бели свет. Овом групном портрету додајемо и значајне награде, ласкаве критике – и код куће и у свету, комплимент врхунског виолинисте Јулијана Рахлина (три пута свирао са њима) да су „првокласан“ оркестар, важну подршку спонзора међу којима се посебно истиче њихов имењак из света моде – „Сент Џорџ“...

Свечаност овог оркестра дуга година дана одвешће их у јуну до Марибора – европске престонице културе, где ће се представити са знаменитим младим париским колегом виолинистом Немањом Радуловићем (можда ће наступитии у Београду); у новембру је концерт са виолончелисткињом Ксенијом Јанковић, на Коларцу ће, 22. децембра, бити главни догађај, са Дејвидом Такеном, лондонским виолинистом и професором, док ће неколико дана после одржати и свој већ традиционални новогодишњи концерт – са Стефаном Миленковићем.

– Када су Гудачи Св. Ђорђа кренули са тим својим концертима пред Нову годину многи су се томе зачудили и говорили су: „Јесте ли нормални, ко ће вам доћи“ – прича Ивановић. – А десило се управо супротно, сада многи баш „пикирају“ те термине око Нове године и направила се прилична гужва око њих.

И вратимо се још мало оном главном концерту и госту Такени, професору и некима од гудача у познатој школи Гилдхол, који има изванредан контакт не само са овим оркестром већ и са другим уметницима из београдског музичког света. Иначе, прихваћена је занимљива идеја овог лондонског пријатеља да се на том концерту –најсвечанијем – окупе сви досадашњи чланови, тако да ће те вечери на Коларцу овај камерни оркестар личити на симфонијски.

Свакако и да споменемо, премда вечерашњи концерт није пример за то, да се Гудачи  прилично труде да што више добре домаће музике изнесу пред публику. О томе некад и сад на београдској музичкој сцени малу компарацију прави Петар Ивановић:

– Две деценије био сам члан некад познатог Српског гудачког квартета који је извео ваљда комплетну домаћу литературу писану за овакву гудачку формацију. Међутим, тада су оркестри били стимулисани да изведу што више домаћих премијера, што је, опет, мотивисало и композиторе. Ех, да је данас тако... Нешто се мора урадити. Тим пре што имамо добрих композитора, чак стиже и читав талас младих, талентованих. Само их треба покренути. Гудачи Светог Ђорђа у томе су врло истрајни. Дела већине српских многоизвођених аутора и они су изводили.

У причу професора укључује се његов некадашњи ђак виолиста Љубомир Милановић: „Ми смо посебно музичко ’пријатељство’ учврстили са Зораном Ерићем. Ускоро објављујемо још једну његову композицију, заједно са музиком Љубице Марић и Милана Михајловића. На нашем програмском списку видећете и имена: Дејана Деспића, Ивана Јевтића, Иване Стефановић... па младог Бркљачића, па још млађег Владимира Кораћа, можда још увек студента, који нам прослеђује још неке своје нове лепе ноте.“

Ову причу о успеху заокружујемо једним важним потписом: о сарадњи са пројектом „Београд 2020 – европска престоница културе”. Засад су они једини оркестар који је на тај начин, црно на бело, присутан у овом значајном послу, што такође доста говори о позицији Гудача Св. Ђорђа на музичкој скали града.

М. Шеховић