Прошло 32 године од Титове смрти

БЕОГРАД – На данашњи дан пре 32 године умро је вишегодишњи председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и лидер југословенских комуниста Јосип Броз Тито, личност о којој постоје опречна мишљења.

Тито је умро 4. маја 1980. у 15.05, у Клиничко-болничком центру у Љубљани.

Четири дана касније, на сахрану лидера СФРЈ у Београду дошло је 700.000 људи, 209 државних и партијских делегација из 128 земаља света, што је био најпосећенији погреб неког државника у 20. веку.

Последњу пошту Титу, који је био и један од оснивача Покрета несврстаних, тада је одао 31 шеф државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 председника скупштина. Из света подељеног по хладноратовским линијама, дошли су државници из оба табора.

Тито је предводио ослободилачки покрет који је ослободио Југославију у Другом светскон рату 1945. и од тада је до смрти био на челу и државе и комунистичке партије.

Током дугогодишње владавине, Тито је оптуживан за страдање политичких неистомишљеника и за вођење економске политике засноване на узимању кредита како би се одржавало благостање, што је, тврди се, произвело велики спољни дуг и економску кризу у СФРЈ.

Период његове владавине, међутим, међу становништвом свих република и покрајина тадашње велике државе, и даље важи за симбол бољег, сигурнијег и боље уређеног живота од потоњег.

Према многим оценама, са Титовом смрћу почели су дезинтеграциони процеси у СФРЈ, а у годинама пред њен распад, почеле су критике и дистанцирања од његовог лика и дела.

Сваке године, на годишњицу Титове смрти, у Кућу цвећа у Београду у којој је сахрањен, долазе симпатизери, породица и посетиоци из свих крајева бивше Југославије.

Од 1980. године Кућу цвећа, у склопу Музеја историје Југославије, посетило је више од 17 милиона људи. Број посетилаца се 1990-тих година знатно смањио, али од тада поново расте.

Јосип Броз је рођен је Кумровцу, у хрватском Загорју 1892. године, у мешовитој хрватско словеначкој породици, а као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату - између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, па је извесно време био заробљеник, а у његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао и у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936-1937. у Коминтерни у Москви, у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет, односно Народноослободилачку војску а из рата је изашао као легендарни вођа.

Тито је остао упамћен и по томе што је 1948. године одбио Стаљинов притисак, односно Резолуцију Информационог бироа комунистичких партија, након чега је деценијама добијао значајну финансијску помоћ од САД.

---------------------------------------------------

У Кући цвећа редовно велика посета за дан Титове смрти

БЕОГРАД – Више од 700 људи из готово свих крајева бивше Југославије до поднева је обишло Кућу цвећа у Београду, где се налази гроб дугогодишњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, преминулог на данашњи дан пре 32 године.

Према речима запослених у Музеју историје Југославије, у чијем се саставу налази Кућа цвећа, овај податак указује да је, што се тиче посећености, стање „редовно”.

То су агенцији Бета потврдили и стални посетиоци овог неформалног, окупљања на којем се сваке године одаје пошта Јосипу Брозу.

Гроб Јосипа Броза Тита данас је прекивен венцима бројних организација СУБНОР-а, савеза антифашиста и других које поштују његово лик и дело.

Те организације од поднева имају окупљање у згради Музеја „25. мај” под називом „Скуп за будућност”, у организацији „YU центра Тито” из Београда.

На главном паркингу испред Музеја историје Југославије је око поднева било десетак аутобуса из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Србије. Очевици тврде да их испред Партизановог стадиона има још „неколико десетина”.

Представници „YU центра Тито” рекли су агенцији Бета да није било аутобуса из Црне Горе, и то „можда зато што је данас радни дан”, а упитани за Косово, изјавили су да одатле нико није дошао.

Међу посетиоцима, као и обично, има људи свих годишта; млади и стари долазе породично али и појединачно. Доста њих носи црвене мајице и шалове са амблемом Тита.

Из Словеније је дошло десетак људи обучених у униформа бивше ЈНА или у партизанске униформе са тророгим капама-титовкама какве су се носиле у тој бившој југословенској републици током Другог светског рата.

Дарко Кербер, стари посетилац окупљања у Кући цвећа за 4. мај, и ове године се појавио породично, а униформе су, као и он, носили његова супруга и син, који је основац. Агенцији Бета је изјавио да му је то прилика да упозна нове људе и поново види оне које је упознао на ранијим одавањима поште Титу.

Улаз на ово „ходочашће” се не плаћа, а у званичној продавници сувенира при Музеју историје Југославије Бети је речено да се пад куповне моћи осећа, али да се сувенири ипак купују - додуше они мањи и јефтинији.

Као и сваке године, у парку испред Музеја историје Југославије сјатиле су се на десетине продаваца сувенира - обичних грађана - који нуде све и свашта у вези са Титом и бившом заједничком државом: од застава, грбова и амблема преко књига и монографија о доживотном председнику СФРЈ, до грамофонских плоча и лоптица за голф марке „РангеКинг” које је Тито наводно користио кад је играо голф.