Стразбур предалеко за косметске Србе

Неколико представки упућено је Европском суду за људска права са Косова и Метохије. Неке од њих, у којима се тврди да су подносиоцима прекршена људска права, стигле су у Стразбур још 2002. године. Суд, међутим, ни до данас није донео пресуде и вероватно је да их неће ни донети све док Савет безбедности УН не донесе одуку о решењу проблема статуса Космета. Ово је, између осталог, у разговору за "Политику" истакао Славољуб Церић, заступник Републике Србије пред судом у Стразбуру.

Надлежност Европског суда за људска права у Стразбуру проистиче, наводи Церић, из првог члана Европске конвенције о људским правима, у коме је написано да су државе у којима се крше људска права правно и материјално одговорне за негативне последице. Територија Косова и Метохије је под међународном контролом. Србија, по речима Славољуба Церића, де јуре има надлежност над овом територијом, а де факто не може да одговара за кршење људских права на Космету, јер на њему не врши власт.

Мисија Унмика врши власт на Космету, али припадници Унмика не могу да одговарају пред судом у Стразбуру, јер раде у оквиру мисије Уједињених нација. А Уједињеним нацијама се не може судити у Стразбуру.

Ово је и став Европске комисије за демократију кроз право, која је позната као Венецијанска комисија. Та комисија сматра да суд у Стразбуру није надлежан да суди припадницима Кфора, јер они делују у оквиру НАТО-а, а суд у Стразбуру је надлежан за државе, а не за организације.

Постоји могућност, како каже Церић, да суд у Стразбуру ипак суди припадницима Кфора, али само као држављанима земље која је послала своје војнике на Космет. И још при том треба да се докаже да припадници Кфора, који су повредили нечија права, нису у тим акцијама деловали по наредби заједничке команде Кфора, већ по наређењима националних команданата. Но, то је тешко доказиво, па, како каже Славољуб Церић, зато и нема још ниједне пресуде из Стразбура, иако су неке представке стигле у суд још 2002. године.

Треба навести и то, каже Церић, да је специјални изасланик УН на Косову 23. марта 2006. године донео Уредбу о оснивању Саветодавног већа за људска права. Ово веће има право да разматра случајеве повреде људских права на Космету, који су се догодили после 23. априла 2005. године. За кршења људских права од 10. јуна 1999. године па све до 23. априла 2005. године, дакле за период од скоро пет година, Саветодавно веће за људска права није надлежно. Своје одлуке о појединим предметима Саветодавно веће саопштава изасланику УН на Косову као врховној инстанци.

И за случајеве када Албанци са Космета крше људска права Срба, односно узурпирају им куће, станове, пољопривредно земљиште и другу имовину, суд у Стразбуру се није определио, јер се, како каже, наводно не зна у којој држави поменути живе.

Постојала је могућност да се у решењу наведених проблема склопи споразум између државе Србије, са једне стране, и Унмика и Кфора, са друге. То, међутим, није учињено.