Модел штедње Меркелове на испиту

Данашња посета новоизабраног француског председника Франсоа Оланда Берлину буди наде Европљана у економски опоравак, с обзиром на кључну тему састанка – штедња и привредни раст уместо штедње по цену рецесије.

Оландова изборна обећања била су толико изричита да је тешко замислити да ће се први човек Француске, под притиском немачких кругова, или без њега, одрећи најављеног оживљавања привреде по цену новог задуживања и нових смерница у социјалној политици.

Шефица немачке владе Ангела Меркел, са друге стране, губи подршку као предводница политике штедње по цену рецесије.

„На међународној сцени канцеларки окрећу леђа водећи економисти и политичари, а у Немачкој губи подршку бирача”, коментарише хамбуршки недељник „Цајт”.

Резултати недељних избора у Северној Рајни – Вестфалији иду у прилог овом закључку. По процени аналитичара, историјски дебакл демохришћана у најмногољуднијој од шеснаест немачких покрајина последица је неуспелог покушаја демохришћанског лидера Норберта Ретгена да у финишу изборне кампање пренесе дискусију на европски ниво – да укаже на исправност економског „рецепта” (немачке владајуће коалиције) који, у малом, обезбеђује перспективе развоја тој покрајини. Узимајући у обзир да је незапосленост у овој индустријски развијеној покрајини знатно већа него у осталим деловима Немачке, бирачи очигледно нису поверовали у „рецепт” демохришћана.

Ретген је преузео одговорност за изборни пораз и поднео је оставку на све функције у покрајини, а покренута је расправа да ли би требало да поднесе оставку и као савезни министар за заштину животне околине.

Међутим, у политичким кулоарима Берлина расправља се да ли је заправо „Меркелова, предвиђајући пораз у Северној Рајни – Вестфалији, свесно жртвовала најперспективнијег политичара – узгред ривала у трци за именовање новог канцеларског кандидата демохришћана – не би ли проверила прихватљивост свог економског модела међу бирачима”.

Одлука петине укупног немачког бирачког тела – 13,2 милиона житеља имало је право гласа у Северној Рајни – Вестфалији – проглашена је показатељем будућег односа снага на савезном нивоу. У два наврата, резултати избора у Северној Рајни – Вестфалији били су „претходница” коалиција којим су демохришћани послати на опозициону клупу Бундестага. Савез социјалдемократа и либерала шездесетих година, односно коалиција социјалдемократа и Зелених у деведесетим произишли су из (пост)изборне ситуације у тој немачкој покрајини.

О значају избора у тој покрајини сведочи потез бившег социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера. После изгубљених избора у Северној Рајни – Вестфалији 2005, расписао је ванредне изборе за Бундестаг и на њима изгубио.

Под утиском „шамара” бирача, Меркелова ће, дакле, отворити циклус преговора Берлина и Париза – о изласку из економске кризе. Цикцак курс канцеларке и њених најближих сарадника у минулих неколико дана указује на спремност шефице немачке владе на компромис. Њено помирљиво тумачење француског компромисног предлога „и штедња и привредни раст” указује да позиције присталица два противречна става нису тако удаљене једна од друге.

„Размишљања” немачког министра финансија Волфганга Шојблеа додатно иду у прилог спекулацијама о немачкој „одступници”. Шојбле је минулог викенда дао изненађујућу изјаву недељнику „Шпигл” да финансијска помоћ Грчкој неће бити ускраћена и у случају да та држава поново уведе националну валуту...

Позицију немачког шефа финансија лакше је разумети, ако се узме у обзир шта је конкретно садржано у том плану: средствима из заједничког фонда били би и даље финансирани дугови Грчке према Европској централној банци, гаранције земаља попут Немачке не би биле повучене. Истовремено, помоћ буџету Атине била би (пре)распоређена на све чланице ЕУ, уместо на једанаест чланица еврозоне.

У економским централама пажњу је привукла и холандско-немачка иницијатива „Европолис” о подели еврозоне, коју су представили професори Техничког универзитета Берлин. Евро би опстао као валута, али би у земљама такозване Зоне А била уведена обрачунска јединица „гулденмарк”. Њом би биле регулисана кретања у „перспективним” економијама, попут Немачке, Холандије, Аустрије, Финске и Луксембурга. Француској, као другој економији континента, била би остављена (полу)отворена врата за каснији приступ.

Иницијатива „Европолис” за сада је само предмет теоретских расправа. Ипак, она указује на неминовност компромиса о попуштању стезника штедње.

Извори у кабинету владе у Берлину нуде, испод руке, објашњење шта је навело канцеларку Меркел да пре неки дан одложи ратификацију Фискалног пакта у Бундестагу: „Није канцеларка само изишла у сусрет захтевима опозиције – била је то прилика да одлагањем ратификације сачека резултате овогодишње конференције Билдерберг групе која ће се одржати од 31.маја до 3.јуна.”

Из Билдерберг групе од почетка године пристижу сигнали о неопходности успостављања механизама за прелазак на нове тржишне односе – у епоху такозваног хуманог глобализма.