Лични банкрот није спас од дугова

Кредитни калкулатор на интернет презентацији Народне банке Србије се покварио, пожалила се једна новинарка запосленима у централној банци. Како, питали су забринуто. „Шта год да укуцам као месечне приходе и расходе, пише ми да сам пред банкротом и да хитно морам нешто да предузмем”, одговорила је. Уследио је низ питања: да ли имате дозвољени минус, кредите, картице. Одговор је био позитиван, изузев на питање да ли штедите, на које је новинарка негативно одговорила.

– Биће да је проблем у вама, а не у нашем калкулатору – нашалили су се у Народној банци.

Она вероватно није једина која спас за своје финансијске проблеме види у литванском рецепту. Тамошњи парламент усвојио је пре неки дан закон о личном банкротству како би се избегло сиромаштво у земљи која излази из тешке кризе. Он омогућава особама које дугују више од 5.792 евра да покрену процедуру личног стечаја, након чега ће им банке помоћи да им се имовина не одузме аутоматски.

– За Србију то не може да буде спасоносно решење као што се на први поглед чини – каже један престонички банкар. – Не може неко ко је у финансијским проблемима спас да потражи у проглашењу личног банкрота, па да повериоци остану ненамирени, а клијенту остане имовина. И кад предузеће оде у стечај, имовина се продаје да би се намирили дугови. Друго питање је каква ће бити кредитна историја клијента који је прогласио лични банкрот. Тај је запечатио своју судбину, јер тешко да ће му било која банка одобрити кредитну картицу или зајам – каже овај банкар и додаје да степен задужености по становнику у Србији није забрињавајућ и да нам, за сада, није неопходан такав закон.

Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета, објашњава да се институција личног банкротства користи само у случају крајње нужде и тек кад су све друге могућности за намиривање дугова исцрпљене.

– Здрав однос између банке и клијената заснива се на реалној оцени кредитне способности. До проблема може да дође само уколико клијент остане без посла, драстично му се смање примања или уколико се у продици догоди смртни случај. У таквим ситуацијама банке обично нуде грађанима репрограм, јер је и њима у интересу да се дуг намири. Мислим да усвајање закона о личном банкротству само може да буде алиби за различите манипулације и избегавање обавеза. Тиме ће се казнити они клијенти који редовно измирују своје финансијске обавезе – каже Ђукић и додаје да би се терет тиме пренео на пореске обвезнике, што је веома лоше решење.

Он наводи пример како предузећа избегавају измиривање својих обавеза тако што власници прогласе банкрот и оснују нову фирму.

Овде се све може изврнути, додаје Ђукић. Усвајањем такве праксе поново би се казниле штедише, а наградили дужници.  

И Верољуб Дугалић, председник Удружења банака, сматра да је усвајање такве праксе код нас тешко изводљиво.

– Ми немамо закон о личном банкротству као што га имају неке земље. Међутим, онај ко је прогласио лични банкрот обавезан је да клијенту нађе посао. То је у пракси врло тешко изводљиво – каже Дугалић и додаје да и у оквиру постојеће законске регулативе банке могу да нађу нека решења и изађу у сусрет клијентима.

На конференцији за новинаре Дугалић је истакао како је у априлу настављен тренд стагнирања задуживања становништва, али и привреде. Укупан дуг према банкама износио је 2.029 милијарди динара, што је за један одсто више него у марту.

– Онолико колико се кредита врати током једног месеца, толико се и одобри – казао је Дугалић.

Према подацима из Удружења банака, стагнира и ниво задужености по кредитним картицама и текућим рачунима. Код становништва је забележен раст готовинских кредита од 1,4 одсто достижући 149,3 милијарде динара, а стамбени кредити су порасли за 0,8 процената. Сума је 329,4 милијарде динара. Обавезе грађана по основу потрошачких кредита смањене су 1,4 одсто. Зајмови са чијом отплатом се касни дуже од 15 дана чине 11,6 одсто укупно одобрених кредита.

Свако слабљење динара, према Дугалићевој оцени, погоршава позицију дужника зато што је већина зајмова везана за девизе.

----------------------------------------------

Дугујемо по 818 евра банкама

Задуженост грађана Србије код банака на крају прошле године била је 818 евра по глави становника, што је око 2,2 просечне зараде. У региону само мање задужени од Македоније и Босне и Херцеговине, а испред нас су Румунија, Бугарска, Црна Гора, Хрватска и Словенија.

Најзадуженији у региону су становници Хрватске, где је просечан дуг по глави становника 3.888 евра, односно 5,4 просечних зарада, као и становници Словеније, чији дуг је 3.945 евра или око четири просечне зараде.

Просечан дуг грађана Србије по основу кредита био је 733, за минус на текућим рачунима 29, за кредитне картице 49 и по лизинг уговорима шест евра.

Танјуг

----------------------------------------------

Трошимо три пута више на храну него ЕУ

Домаћинства у Европској унији у просеку највише троше на комуналије, док у Србији преко 40 одсто кућног буџета одлази на храну, што је три пута више него у ЕУ, пренео је јуче портал Еурактив Србија.

Према подацима Европског статистичког завода Еуростат објављеним у „Годишњаку 2012”, а који се односе на 2010, за станарину, воду, струју и гас Европљани троше четвртину кућног буџета.

Подаци показују да они исто троше на храну и превоз, по 13 одсто буџета домаћинства. Према рачуници Републичког завода за статистику, у Србији на комуналије отпада 16 одсто личне потрошње домаћинстава.

За комуналије највише издвајају Данци (29,8 одсто), док се на храну највише троши у Литванији (26,4), Малти (15,5), Португалији (16,9) и Румунији (29,1).

На услуге ресторана и хотела најмање су потрошили Литванци и Пољаци – мање од три одсто, а највише Шпанци – 17 одсто буџета домаћинстава.

У буџетима домаћинстава у Србији за одлазак у ресторане се издваја мање од два одсто. Мађарска је водећа на листи земаља које најмање троше на одећу и обућу, са три одсто у структури потрошње домаћинства, док највише троше Чеси, Италијани и Литванци – осам одсто. У структури потрошње српских домаћинстава, на куповину одеће и обуће отпада 4,8 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику, домаћинства у Србији која у просеку имају скоро три члана у 2011. години су месечно располагала са скоро 52.000 динара, наводи EurActiv.rs.

Бета