Пола века ликовних сусретања

Суботица – У Ноћи музеја у Модерној галерији „Ликовни сусрет“ биће постављена изложба „Времеплов савремености“ која ће покушати да прикаже део уметничког богатства ове куће сакупљеног у пола века постојања. Градски оци 28. априла 1962. године формирали су „Ликовни сусрет“ са намером да прикупља, документује и чува ликовни материјал створен у претходној деценији.

– Било је то време када је настало дивно сликарство апстракције, енформела, геометријске апстракције на простору читаве бивше Југославије. Почетком педесетих година формирају се прве колоније, овде у Војводини пионир и у том послу је Јожеф Ач, и то је време нових идеја, доба новог послератног ентузијазма у којем се кроји будућност – прича за „Политику“ Олга Шрам, директорка Модерне галерије „Ликовни сусрет“, подсећајући на околности настанка установе.

Занимљиво је да маја 1950. године Палић домаћин најзначајнијих уметника тадашње Југославије, и остаје забележено да су се ту срели Милан Коњовић, Анте Абрамовић, Иван Табаковић, Иво Андрић, Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, па иако замишљена као ликовна колонија на њој су била тек два сликара. У Сенти се 1952. године оснива прва југословенска колонија, и оне са великим замахом почињу да се формирају у читавој земљи. О њиховом раду „Ликовни сусрет“ је сакупио новинске текстове, каталоге, фотографије, податке о радовима уметника. Установа је овај посао радила све до деведесетих година, када због распада земље више није била у могућности да прикупља материјал, а паралелно са тим мења се и однос средине према колонијама.

– Успеле су да опстану само оне колоније које су се профилисале у избору тема, материјала или на други начин – каже Шрамова.

Документацију „Ликовног сусрета“ у вези са уметничком колонијом за сада ретко ко тражи, а Олга Шрам констатује да ипак када се ради стваралачки опус неког од наших сликара, неизоставно се посеже за радом насталим у колонијама. – То је доказ да је у колонијама стварана уметност, а не пригодничарска дела. Данашње приватне колоније нису место стваралаштва већ окупљања људи по личним афинитетима ради дружења – каже Шрамова.

Савремена уметност остаје у фокусу рада Модерне галерије која има преко 1.600 експоната. У годину јубилеја није се ушло неспремно, већ су раније издати каталози који обрађују поједине сегменте збирке, попут сликарства, керамике или рада графичког атељеа, а у плану су каталози збирке графике и нових медија. Пола века постојања обележено је и изложбама тако су од почетка године овде излагали керамичари Паула и Бранислав Стајевић, сликар Милан Туцовић, приређена је изложба енформела, а осим „Времеплова савремености“ у „Ноћи музеја“ изложиће и дела сликара Предрага Милићевића Барбаријена, у стилу наиве, са сликама које представљају уметнички бунт и одговор на друштво у којем живимо.

До краја године у плану је још и организовање округлог стола о феномену шездесетих година.

А. Исаков