Лепотица Стефани и китови убице

Кан – Ни близу снази, у Кану 2009. године награђеног, филма „Пророк”. Нови филм Жака Одијара и његовог верног косценаристе Томаса Бидегена – „Рђа и кост”, велика је вештачка конструкција са пуно провидних калкулација са циљем да се фасцинира гледалац, замађија потенцијални купац и орасположе становници Кана у којем је и снимљена ова „више од живота” драма.

Додуше, основица Одијарове приче није ни лоша ни незанимљива – имигрант Али, самохрани отац петогодишњег дечачића и бивши боксер, стицајем околности упознаје Стефани, тренера орки-китова убица у забавном воденом парку. И једно и друго су људи чудесних карактера, занимљиви и крајње необични, што у првих пола сата наговештава могући потенцијал овог филма у којем се у наредних сат и по дешава и свашта и ништа. Али из чиста мира почиње да се бави такмичењем у уличним, илегалним бокс-мечевима, Стефани током шоуа кит-убица одгризе обе ноге и све што потом следи, укључујући и спасавање малог сина од дављења пошто је пропао кроз лед, прилично је драматуршки немотивисано и вештачки накалемљено. Једном речју – разочаравајуће.

Оно чиме је Жак Одијар очигледно био фасциниран јесте могућност нових дигиталних технологија, захваљујући којима је глумица Марион Котијар у улози Стефани, сто одсто уверљиво и без ногу и са најсавременијим протезама, међутим, то није довољно за посве задовољавајући филм. Није довољна ни изванредна глума њеног партнера Матијаса Шенерца ни маестрални сниматељски рад (нарочито у подводним и сценама уличних туча) велике француске директорке фотографије Стефани Фонтен, да би Одијарова „Рђа и кост” био запамћен на дуже време.

Бољи утисак оставио је нови филм кинеског редитеља, сценаристе и продуцента Лу Јеа, са којим је синоћ у дворани „Дебиси” свечано почео такмичарски програм „Известан поглед”. Пошто је на последњем Венецијанском фестивалу представио француски филм „Љубав и модрице”, кинеску верзију „Последњег танга у Паризу”, аутор „Викенд љубавника”, „Реке Сужу”, „Пурпурног лептира” и „Летње палате”, у Кану се сада такмичи са „Мистеријом”. И то каквом. Са филмом у којем Лу Је као да поново доказује да пуно секса значи и пуно невоља, у животима његових филмских протагониста.

У овом најновијем случају, у луцидно вођеној и добро заокруженој крими-причи која почиње трагичном смрћу девојке на аутопуту, одмотавање клупка овог инцидентног догађаја доводи до спознаје да је девојка заправо само једна од многих љубавница младог човека за кога се испоставља да води тајни, паралелни емотивно-породични живот. Другим речима, човек је бигамиста и овисник о сексу. Има две жене и са сваком по дете, а уз то обе вара са случајним пролазницама...Свака мистерија је у Лу Јеовом филму, добро грађене атмосфере, успешно осветљена и филм је са разлогом добио срдачне аплаузе.

Јучерашњи такмичарски дан завршио се пројекцијом првог филма из будуће „рајске трилогије” аустријског редитеља Улриха Зајдла. Његов „Рај: љубав” је помало ексцентричан, али у сваком случају провокативан филм о средовечној аустријској жени (Маргарете Тизел), која путује у Кенију да нађе љубав, следећи многе своје европске вршњакиње у авантурама типичним за класични и све популарнији сексуални туризам.

Данас, у раним јутарњим сатима, добитник канског Гран прија за „Гомору”, италијански редитељ Матео Гароне представиће свој нови филм „Стварност”, сатиричном драмом о опседнутости Италијана ријалити програмима. Биће приказан и нови анимирани 3Д хит „Мадагаскар 3”, као и филм Кристијана Мунђијуа „Иза брега”, а филмски час одржаће легендарни композитор филмске музике Александар Деспла. Данашњи дан резервисан је и за Шона Пена, који је у Кан стигао као познати хуманитарни активиста, а не као глумац. Заједно са Полом Хагисом и Петром Немцовом, Шон Пен ће представити „Операцију Хаити”, хуманитарну акцију за прикупљање средстава за помоћ годинама страдалом Хаитију.

Од догађаја који буде пажњу, али и наду да ће до промена кад-тад морати да дође, издвајам званични протест Асоцијације филмских критичара и новинара Канаде, који су и Кански фестивал и светску филмску јавност упознали са одлуком да ниједан канадски новинар нити медиј за који ради, неће платити ни пени за било који интервју у Кану. Чак неће написати ни слова о филму за који су његови продуценти тражили новац за интервјуе са ауторима и протагонистима.

У саопштењу канадски новинари, између осталог, поручују и то да ће без њиховог новца, између осталих, остати и Бред Пит, Бенисио дел Торо, Никол Кидман, али и њихов земљак редитељ Дејвид Кроненберг за чији је интервју чак и од српске „Политике” тражено 2.500 евра. Шефица канског интернационалног прес-офиса, увек срдачна Кристин Еме, на молбу да за „Политику” прокоментарише чињеницу да су новинари све чешће у ситуацији да морају да плаћају редитеље и звезде (углавном америчке) о којима пишу, између осталог је рекла: „Такву праксу су поједини продуценти и агенције за публицитет почели да уводе у последње две-три године и сигурно је да то није популарно а ни добро. Јер шта ће се десити уколико све земље буду бојкотовале интервјуе? Нажалост, Кански фестивал није у могућности да се меша у пословну политику продуцентских кућа. Оно што ми можемо јесте да само скренемо пажњу да се све већи и већи број акредитованих новинара жали и да би било мудро да се за филмове који су у званичним програмима фестивала не наплаћују интервјуи”.

Канађани су гласно рекли да је доста, немачке колеге припремају сличну акцију, па се стиче утисак да се читава ова ствар неће зауставити на само једном бојкоту...