Чекање на скенер девет месеци

Дуго чекање пацијената на преглед скенером због стања која нису хитна, али ипак захтевају овај вид дијагностике – био је још један индикатор по којем је Србија оцењена негативном оценом у истраживању које је за Европски парламент урадила експертска организација Хелт конзјумер пауерхаус. Преглед скенером пацијенти у Србији чекају од 30 дана до девет месеци.

У Републичком фонду за здравствено осигурање „Политици” је речено да тренутно у Србији има 65 скенера у државним установама и да „чекање на овај преглед зависи од установе до установе, па се негде не чека нимало, а негде више месеци”. Нагласили су да се свако снимање скенером код хитног пацијента уради одмах.

Сања Миросављевић, начелница Сектора за односе са јавношћу у РФЗО, додаје да се у Србији годишње обави око 200.000 прегледа и да је норма 6.000 прегледа по апарату. Просечна, фактурисана цена једног прегледа скенером у државној клиници кошта око 6.000 динара, а ова цена зависи од органа и система који се снимају, као и да ли се при томе користи контрастно средство.

Истраживачи су, иначе, у свом извештају јасно нагласили да су оцењивали у ком времену на снимање скенером стижу неакутни случајеви, значи они пацијенти којима није угрожен живот. За такве случајеве, ако се снимање обави у року од седам дана од упућивања на преглед, добијала су се максимална три бода. Два бода су следовала оним здравственим системима који су способни да своје пацијенте скенером сниме у року од 21 дана. Негативно су оцењена здравства у којима ове прегледе лекари обављају у периоду дужем од 21 дана, јер став неких радиолога је да преглед скенером који се чека два, три месеца – губи свој смисао, односно постаје непотребан.

Директор Института за радиологију и онкологију Србије, професор др Зоран Ракочевић каже да оваква оцена није реална, јер и ова листа чекања на прегледе скенером садржи велики број пацијената, који су пријављени у неколико центара, па би ове листе требало „прочешљати” и свести их у нормалне и реалне оквире. Наводи пример ревизије кардиохируршких интервенција, које су показале да листе нису биле онако дугачке како се годинама представљало.

– На Институту за радиологију у Београду ниједан пацијент не чека дуже од предвиђеног броја дана за одређене индикације, али сигурно је да у великом броју болница и клиника у Србији то није случај. Наш велики проблем јесте то што се на овај дијагностички преглед пацијенти шаљу „широке руке”, а да претходно нису урађена друга снимања. Стање би се поправило и да радиолошки кабинети раде у две смене, ако за то има могућности, а неопходно је и дефинисати хитност прегледа – каже Ракочевић.

Др Ђорђе Лалошевић, начелник радиологије у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”, сматра да апсолутно нисмо заслужили негативну оцену када је реч о прегледима скенером, јер она није реална када се у обзир узму чињенице да Србија нема довољан број ових уређаја или да су многи неисправни. Такође, велики је проблем што нашем здравству недостају специјалисти радиологије, а да ми у таквим условима, ипак, постижемо изузетан број квалитетних прегледа и тачност извештаја. Др Лалошевић сматра да је узимање рока од 21 дана бесмислено, чак и када је реч о пацијентима чије стање није акутно, јер скенер има своју оправданост и када се прегледи заказују за месец или два унапред, наравно, зависно од индикација за ово снимање. 

– Постоје пацијенти са туморима који се прате и тада преглед може да се заказује на месец или два дана. Ако лекар посумња на хемангиом на јетри (најчешћи доброћудни тумор овог органа) не мора скенер да се уради у року од седам дана, али ако постоји сумња на акутно крварење, то мора да се ради одмах. Само за повређене у саобраћајној несрећи неопходно је одмах урадити скенер, сви остали морају да прођу друге дијагностичке процедуре и биохемијске анализе. Највећи проблем код нас је неадекватно слање на преглед скенером. Не може први преглед да буде: снимање скенером. Такође, разне ургенције и везе су те које загушују листе чекања – каже др Лалошевић.

Овај лекар сматра да у Србији што пре морају да се израде и затим поштују такозвани алгоритми прегледа односно треба прецизно дефинисати прегледе које треба обавити пре самог скенерског снимања.

Експертска група истраживача, међутим, није утврђивала ни да ли су наши скенери исправни или не, јер се подразумева да буду у функцији, нису гледали ни да ли имамо мали број специјалиста оспособљених да раде на овим уређајима, већ су ценили чињеницу да ли се неакутни прегледи скенером обављају најдуже за 21 дан и на основу тога су нас негативно оценили.

У приватном сектору у Србији, иначе, тренутно ради око 30 скенера, а приватници поседују и 11 магнетних резонанци – од којих четири због кварова више не раде него што су у погону.