База не гласа

Протеклог викенда требало је да се одрже избори у 68 месних заједница краљевачке општине. То је била одлука градоначелника Милоша Бабића, али избори чак у 51 месној заједници нису успели. Разлог је свуда исти, на зборове грађана заказане за 20. мај у подне није дошло довољно људи, иако је за легитимност будућих руководстава било довољно да гласа само 10 одсто бирача од укупног броја уписаних у неком од села краљевачке општине или градском насељу. Понегде нису дошли ни они који су били "виђени" за кандидате највиших органа, односно савете месних заједница.

Није их, дакле, привукла ни најновија одлука општинске скупштине да председници МЗ примају "плату", односно накнаду од 20 одсто од просечног личног дохотка. Примера ради, у градском насељу Зеленгора на биралиште је дошао само један грађанин од око хиљаду и три стотине.

Различите су оцене ове необичне апстиненције бирачке базе. Док локални политичари као основни разлог помињу кишно време, из "базе" поспрдно одговарају: "А да је било 25 степени Целзијусових онемогућила би нас врућина".

Ипак низ је других разлога зашто су мештани незаинтересовани да бирају или буду бирани на "функције" на којима се не би бавили ни локалном ни глобалном политиком већ би више бринули о изградњи путева, водовода, канализације, уређењу гробља…

Евентуални кандидати, угледни људи у селима и градским насељима, од тога "дижу руке" тврдећи најчешће, додуше уз шалу, "да не желе да личе на оне горе". Мештани томе додају да је претерано странчарење и на оваквим изборима – труде се странке и страначки лидери да "прогурају" своје људе, који би им сутра "одрађивали" послове пред општинске изборе. Тако се органи месних заједница своде само на пуку форму без много могућности да утичу на одлучивање у општинским, а камоли на другим нивоима. Кључ је, дабоме, у претераној државној или партијској централизацији власти.

Стога је, очигледно, у Србији неопходна другачија, ефикаснија и оперативнија локална самоуправа. Можда би се то постигло "уситњавањем" општина, односно да локални органи буду менаџерског типа попут оног америчког, јер се овде децентрализација често пореди са процесима разградње државе, а од овог био би бољи и модел деконцентрације државне власти, како је то у Француској.

У сваком случају, неопходна је промена како политичке и територијалне тако и организације државе која се, уосталом, деценијама није мењала и није чудо што многи сада тврде да је локална власт била "јача" у она давна, турска времена, од када и потиче традиција локалне самоуправе у Србији.