Школе на провери

Детаљно испитивање и вредновање квалитета рада, такозвана екстерна евалуација – до сада најозбиљнија провера која неће заобићи ниједну школу у Србији и даће темељну процену испуњености образовно-васпитних стандарда – почела је јуче. Није свеједно руководиоцима школа али ни оцењивачима, јер у нашем образовању овако подробне провере до сада није било. Трајаће најмање пет година, али ће прве резултате дати много раније. Просветни саветници, задужени да прочешљају школску документацију, присуствују настави, интервјуишу ђаке и запослене и дају објективан суд о условима боравка и рада, стручности предавача, успеху ученика у школама... су на старту посла чији је циљ унапређивање квалитета и достизање стандарда у што више кућа знања у што краћем року.

– Од прве групе просветник саветника Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања је направљено пет тимова који ће почети да обављају спољашње вредновање школа у Србији. За њих је направљен план рада до краја године који подразумева да ће, на пример, тим саветника из Београда вредновати школе у Крушевцу и Зајечару, дакле не само у својој школској управи – открива за „Политику” Гордана Цветковић, начелница Школске управе Београд.

Три просветна саветника Школске управе Београд и један саветник завода јуче су почели спољашње вредновање Основне школе „Карађорђе” на Вождовцу.

– Вредновање ћемо у школи „Карађорђе” обављати два дана, то јест и данас. Бићемо на 20 часова код различитих наставника, млађих и старијих разреда, природних и друштвених наука... На основу посете часовима дајемо оцену квалитета наставе у целој школи – не оцењујемо рад наставника појединачно. Разговараћемо са групом ученика млађих разреда, групом ђака од петог до осмог разреда, родитељима, представницима школског одбора, наставницима, управом школе. Колико ће се саветници задржати у једној школи зависи од њене величине, а морају да посете часове најмање 40 одсто наставника да би оценили квалитет рада – објаснила је Цветковићева.

Вредновање једне школе, ипак, не може трајати дуже од три дана, али се може поновити у одређеном року уколико прве оцене буду веома слабе. У плану је да следеће недеље и други тимови просветних саветника приону на посао у школама широм Србије по утврђеном плану.

– Прегршт је елемената на основу којих се вреднује рад школе. Само један од њих је завршни испит који се полако уводи и у пуној форми ће заживети 2014. године. Узимаће се у обзир колико је школа безбедна, осим наставе оцењиваће се и реализација ваннаставних, слободних активности, секција. Вредноваће се и колико школа сарађује са локалном средином, у којој мери родитељи учествују у креирању оног дела програма који се не односи на наставу. Под лупом ће бити и усавршавање наставника. Видеће се да ли иду на стручне семинаре, курсеве и колико примењују новостечена знања из области у којима су се усавршавали. Обраћаће се пажња на услове у којима школа ради, опрему, величину учионица, тоалете, осветљеност, грејање... – појаснио је за наш лист Желимир Попов, помоћник министра просвете.

Нема сумње да ће руководиоци школа најављене госте ишчекивати са стрепњом. Између осталог просветни саветници ће вредновати и рад директора. Почеће од тога да ли раде у складу са законом, затим колико су посвећени послу, какав пример дају другима својим понашањем, подстичу ли развој школе, да ли анализирају успех и владање ученика... Трема пред детаљну проверу квалитета рада школе, чини се, неће заобићи ни ученике. Родитељи могу поставити питање – да ли оцењивачи имају право да испитују децу и да ли ће то чинити у присуству родитеља будући да су школарци малолетни?

– Просветни саветници су овлашћени да интервјуишу ученике. Разговор са основцима и средњошколцима односиће се пре свега на оцењивање рада наставника, али не само на часу него и у току слободних активности, на додатној и допунској настави – разјаснио је Попов.

Када се после овог опсежног посла састави листа најбољих школа биће веродостојнија од претходних које су засниване на основу свега неколико критеријума као што су успех ученика на малој матури, уписни праг у средњим школама, или број ђака који су конкурисали на једно место.

– Управо тако, зато што ће се у току спољашњег вредновања школа у Србији посматрати и оцењивати сви елементи који утичу на образовно-васпитни рад – закључио је помоћник министра.