Српски микрокосмос у Лондону

У Енглеској живим већ скоро пет година, у Лондону студирам међународне односе две године, а пре тога сам ишао у средњу школу у Оксфорду. Живот у Лондону је истински занимљив, центар мултиетичности и једно отелотворење културолошке екумене света је у Лондону.

Наиме, место где се супротстављају Давид и Голијат, пролетеријат и буржоазија, где мали врло тешко постанувелики, као што је вероватно случај у свим осталим сазрелим капиталистичким друштвима. Енглеска је место где је тешко напредовати у класном смислу, јер би то тобоже било ван интереса тог опште познатог Енглеског традиционалног конзервативизма.

Као Србину у Лондону, прва незгодна ствар за прилагођавање средини је храна. Без сарме, бурека и ”нормалног” јогурта са ”кравицом” тешко је замислити укусан живот. Друга ствар, и не мање важна, је психологија људи. Другачији смисао за хумор, другачији смисао живота у најмању руку је такође једна од највећих препрека које странци морају да превазиђу како би се уклопили у једну хомогену лопту која се котрља бољем животу, у превазилажењу економске кризе.

Међутим, као један Србин, жељан домаће музике и домаће хране, уз неприкосновену помоћ пријатеља, пронашао сам један мали српски свет под окриљем лондонског неба. Наиме, малени српски космос, у облику кафане која окупља људе који имају исте идеале, иста мишљења и иста стремљења тј. људе који воле да једу ћевапе, пију ракију од дуње уживајући у неописивој музичкој хармонији песме ”Хаљиница боје лила” .Неки би се запитали постоји ли нешто боље од тога. У Илингу, општини западног Лондона, стоји неколицина српских ресторана, кафана и клубова. Једна уистину Нирвана, за наше људе са малим сновима.