Велика беда је свуда иста

Од нашег специјалног извештача
Берлин – Недавно је завршио улогу у филму "Завет" Емира Кустурице, боравио на фестивалу у Ротердаму као главни глумац у филму "Крај мора" Норе Хоуп, пре две вечери виђен је као контроверзни бизнисмен, наручилац убиства у филму "Клопка" Срдана Голубовића, а синоћ у Берлинале паласту побрао овације после пројекције белгијско-британског црнохуморног, социјално ангажованог филма "Ирина Палм" Сама Габарског, у којем му је партнерка Маријен Фејтфул (средовечна домаћица Меги, која изненадне новчане породичне проблеме решава прихвативши посао пружања извесних услуга у једном секс бару). Предрага Микија Манојловића затекли смо у његовој соби у луксузном берлинском хотелу "Риџент", док се спремао за излазак на црвени тепих пред светску премијеру овог филма, који је ујединио публику и критичаре.

Ретке су прилике да се један наш глумац појави са две тако значајне и добре улоге, истовремено, у два филма на једном фестивалу. Публика Вас очигледно добро познаје и препознаје. Има ли користи од наступа на Берлиналу?

– Мишљења сам да се на оваквим фестивалима више склапају предуговори продуцената и договори о будућим заједничким пројектима. Редитељи се дарују медијима, а глумци публици. Драго ми је што сам играо у ова два филма и што су оба ту, јер су то добра и изврсно примљена дела.

Овације су пратиле и новинарску и званичну пројекцију филма "Ирина Палм" Сама Габарског који је најлепше изненађење фестивала.

– Интересантно са филмом "Ирина Палм" је то што је сценарио француски, писан да би се реализовао у Француској. Али, тамо нису препознали вредност ове социјално ангажоване приче и ту су страшно погрешили. Британци јесу, јер они имају дугу традицију у таквој врсти ангажмана и сада су покупили ловорике.

Ви уз легенду рокенрола, времешну Маријен Фејтфул?

– Маријен Фејтфул у себи носи наивну чистоту, неимање заната. Она је заиста чудна птица која је преживела све изазове рокенрола и одржала се до данас. То је образована, симпатична жена, на снимању нам је било лепо, добро смо се забављали.

Веома је занимљив однос између Вашег и њеног лика, топао од првог сусрета у секс бару?

– Ово је пројекција идеје да човек који зарађује паре на секс индустрији вероватно има потребу за нечим другим, што пронађе у округластој и не више младој Меги – Ирини Палм. Отуда та Миклошева топлина од првог сусрета са њом.

Методски глумци, у току припрема за улогу, увек се труде да лично прођу кроз разна искуства како би њихов лик био што уверљивији. Да ли је то и Ваш случај?

– Ха, немам лична искуства са људима којима је секс, и све око секса, посао! Немам никаква искуства у свим тим дешавањима за паре.

Не може а да се, у полазишним идејама по којима главни јунаци морају да пронађу решења за безизлазне ситуације, не примети и извесна сличност између Голубовићеве "Клопке" и "Ирине Палм" Габарског. У "Клопци" је то убиство, у "Ирини Палм" еротска услуга?

– Јесте, али то су ипак две земље, Србија и Енглеска, и две ситуације. Беда је, међутим, свуда увек иста. Људи се довијају како знају и могу, само што на Западу дрк...у, а код нас убијају. Да је Ирина Палм своје проблеме решила тако што би неког рокнула за лову, не би било љубавне приче.

А у "Ирини Палм" је има, и то неочекиване и лепе, и, што је најзанимљивије, није јој потребно објашњење?

– Не, јер живот негде пружа такве доказе. Доказе о томе да се у неким познијим годинама људи нађу, препознају. Миклош и Меги су се нашли иако су потпуно два различита света. Она је нижа енглеска класа, а Миклош је очигледно имигрант, бивши мађарски "бизнисмен", успешан у секс бизнису у који је узео, јер мрзи да буде сиромашан иако сања и да изван тога пронађе срећу.

За разлику од овог филма у којем сте као јунак, заправо романтичан, лик који тумачите у "Клопци" је, нажалост, наша сурова реалност?

– Ми већ осамнаест година живимо у рефлексу мрака једног времена које је било. И ништа се није променило. И даље живимо у једној криминално-полицијској комбинацији и тај мој лик је управо то. Нажалост, таквих примера има код нас колико хоћете, а да ли ће се то као проблем издренирати и када, то не знам. Са овом нашом, српском брзином, то може да траје још десет година.

Хоћете ли сада да објасните шта ће оволико књига о Фјодору Достојевском, на радном столу у Вашој берлинској хотелској соби?

– Па, ја сам Достојевски! Враћам се сутра за Торино где почиње снимање филма о њему, а то што видите на столу је моја база. И бркови које сам пустио су моја база на коју ће ми за који дан додати и браду. Филм се зове "Санкт Петербург", режира га италијански редитељ Ђулијано Монталдо, биће сниман на енглеском језику. То неће бити животопис Достојевског, већ рефлексија на његових 15 последњих година живота и његово несагледиво важно дело и утицај на нове генерације које су желеле да атентатима промене руско друштво, иако је он сматрао да се крвљу не може променити свет.