Из града у напуштена села

Суботица – Статистика неумољиво бележи да из малих места становништво „бежи“ у веће средине, а овај тренд изражен је и у Банату у чијим насељима је све мање становника. Зато, обрнут случај, да неко напусти град и окрене се већ готово замрлом селу, увек изненади. Управо то је урадила пре неколико година породица Адамов.

У Суботици су били подстанари, а супружници Весна и Игор иако грађевински техничари радили су као трговци. Када су остали без посла, одлучили су да ту ситуацију преокрену у своју корист и потпуно су променили свој начин живота.

– Знали смо да су у Банату куће јефтине, и пронашли смо малу, одмах усељиву кућу у Српском Крстуру, надомак Новог Бечеја. Уз помоћ родитеља купили смо је, и ево нас, сада ту живимо – каже нам Весна Адамов.

Некада су у својој кухињи правили сапуне од козјег млека само за своју употребу, сада су то претворили у посао од којег живи ова четворочлана породица. У ствари, може се рећи да је управо чињеница да у Банату имају могућности и да заснују свој посао код куће и пресудила да се одселе из Суботице.

– Сапуне од козјег млека почели смо да правимо на препоруку старијих жена чији савет смо послушали немоћни да у званичној медицини нађемо лек за псоријазу која се сину Немањи појавила на подлактици. Псоријаза се повукла, а ми смо одлучили да наше знање, стечено током годину дана експериментисања док нисмо постигли задовољавајућу структуру сапуна, претворимо у породични посао – прича нам Весна.

Тако око њихове куће у Српском Крстуру сада имају три козе које „произведу“ око 9.000 сапуна тежине по 75 грама. Весна нам објашњава да козе имају млека само када се јаре, па је потребно да имају више коза како би могли у континуитету да обезбеде довољне количине млека. Имају обичну домаћу, санску козу која даје од један до један и по литар млека дневно. Ова коза кошта око 8.000 динара, и то је инвестиција коју породица себи може да дозволи, али маштају о млечној алпској кози која стаје и до 300 евра. Иако су пионири у овом послу, па још и у депопулизованом селу, то се не рачуна када је реч о давању кредита, па је је породица Адамов користила само кредит за самозапошљавање од 160.000 динара.

Весна каже да су срећни у Српском Крстуру и једина брига јој је што је током радне недеље ћерка код баке у Суботици како би завршила осми разред. – Због даљег школовања остаће још у Суботици, а и Немања, иако му је тек девет година, размишља где ће даље у школу, Суботицу или Нови Бечеј. – То што породица није стално на окупу моја је једина брига – каже наша саговорница.

Осим рада у дворишту око коза, пословање ове мале породичне фирме подразумева и много путовања и наступа на сајмовима, разним манифестацијама по Војводини које нуде оригиналне, домаће производе.

– Наши купци су углавном они који су заинтересовани за здраве животне стилове, који желе да непосредно од нас произвођача чују како смо направили сапун, шта смо додали, како најбоље да га користе, па смо се тако и навикли да викенд проводимо за тезгама у разговору са потенцијалним купцима. Покушали смо да нашу робу продајемо преко посредника, али то се није показало успешним, зато смо и навикли на овакав начин живота – каже нам Весна.

Александра Исаков