„Жмурке” око лекова

Очекивали смо да се крајем прошле недеље успешно оконча дилема: или ће лекови поскупети или ћемо се врло брзо суочити са већим несташицама медикамената. Ништа се није догодило – игра „жмурке” траје и даље: ко и када може да повећа цену, колико држава стварно дугује добављачима лекова, јесу ли лекови у Србији скупи или јефтини… Питања остадоше без одговора, јер после зивкања, молби и чекања два дана да чујемо шта су на састанку договорили представници министарстава здравља и трговине, из Министарства здравља су нам поручили да не могу да одлучују о томе, јер су они сада „техничка влада”. Ако је тако, што су се онда уопште састајали и замајавали народ, новинаре, а највише представнике удружења „Иновија” које је овај проблем покренуло.

Ово удружење окупља 16 највећих иностраних, фармацеутских компанија, које послују у Србији и производе оригиналне лекове, који за сада немају домаћу замену. Они су у четири писма надлежнима указивали да су уговорили продају лекова још прошлог јуна, по курсу од 99 динара за евро, а сада је динар ослабио толико да на свакој кутији губе 18 одсто зараде, па моле да се то некако коригује. Истакли су још важнији захтев – да за 427 лекова који су прошли регистрацију, држава одреди максималне цене, јер без тога не могу у апотеке.

Нико им није одговорио.

Онда су се обратили јавности. Медији су пренели: ово је озбиљно, болесници би могли остати без важних лекова.

Можда надлежнима ова тема није важна, јер су они „људи са везама” и неће лутати од апотеке до апотеке са рецептом за лек. Али сви други хоће. Зато је ова тема важна. Када се годину дана не одређује максимална цена лека, то просто значи да неки најновији, ефикасан лек, који је прошао регистрацију у нашој агенцији за лекове и који нам лекари већ препоручују и даље морамо да набављамо преко рођака из иностранства, колегинице, која иде на службени пут, па онда по Бриселу јури по апотекама, или чак машиновође локомотиве са којим онда три кутије лека мењамо за „литар љуте” (лични пример)!

Посебна прича су дугови. Произвођачи иностраних лекова тврде да је дуг за испоручене лекове око 30 милијарди динара. Представници РФЗО-а кажу да је дуг 13,2 милијарде динара. Истрага где је разлика од 17 милијарди динара била је нова партија „жмурки”. Тек у групацији веледрогерија при Привредној комори открише: то је дуг који је усаглашен између болница и РФЗО за лекове које су болнице купиле у 2011. години преко уговорене квоте и тај дуг је преузело Министарство здравља. Али, не лези враже: у Министарству здравља, кажу да тако нешто први пут чују и да се за сва дуговања обратимо РФЗО-у.

Ето нас опет на почетку врзиног кола, али како се ниједан проблем није решио одлагањем, неко ко се добро разуме у економију, математику, а посебну у психологију болесног човека, који када нема лекове уме и да побесни – мораће хитно да решава овај проблем.