„Žmurke” oko lekova

Očekivali smo da se krajem prošle nedelje uspešno okonča dilema: ili će lekovi poskupeti ili ćemo se vrlo brzo suočiti sa većim nestašicama medikamenata. Ništa se nije dogodilo – igra „žmurke” traje i dalje: ko i kada može da poveća cenu, koliko država stvarno duguje dobavljačima lekova, jesu li lekovi u Srbiji skupi ili jeftini… Pitanja ostadoše bez odgovora, jer posle zivkanja, molbi i čekanja dva dana da čujemo šta su na sastanku dogovorili predstavnici ministarstava zdravlja i trgovine, iz Ministarstva zdravlja su nam poručili da ne mogu da odlučuju o tome, jer su oni sada „tehnička vlada”. Ako je tako, što su se onda uopšte sastajali i zamajavali narod, novinare, a najviše predstavnike udruženja „Inovija” koje je ovaj problem pokrenulo.

Ovo udruženje okuplja 16 najvećih inostranih, farmaceutskih kompanija, koje posluju u Srbiji i proizvode originalne lekove, koji za sada nemaju domaću zamenu. Oni su u četiri pisma nadležnima ukazivali da su ugovorili prodaju lekova još prošlog juna, po kursu od 99 dinara za evro, a sada je dinar oslabio toliko da na svakoj kutiji gube 18 odsto zarade, pa mole da se to nekako koriguje. Istakli su još važniji zahtev – da za 427 lekova koji su prošli registraciju, država odredi maksimalne cene, jer bez toga ne mogu u apoteke.

Niko im nije odgovorio.

Onda su se obratili javnosti. Mediji su preneli: ovo je ozbiljno, bolesnici bi mogli ostati bez važnih lekova.

Možda nadležnima ova tema nije važna, jer su oni „ljudi sa vezama” i neće lutati od apoteke do apoteke sa receptom za lek. Ali svi drugi hoće. Zato je ova tema važna. Kada se godinu dana ne određuje maksimalna cena leka, to prosto znači da neki najnoviji, efikasan lek, koji je prošao registraciju u našoj agenciji za lekove i koji nam lekari već preporučuju i dalje moramo da nabavljamo preko rođaka iz inostranstva, koleginice, koja ide na službeni put, pa onda po Briselu juri po apotekama, ili čak mašinovođe lokomotive sa kojim onda tri kutije leka menjamo za „litar ljute” (lični primer)!

Posebna priča su dugovi. Proizvođači inostranih lekova tvrde da je dug za isporučene lekove oko 30 milijardi dinara. Predstavnici RFZO-a kažu da je dug 13,2 milijarde dinara. Istraga gde je razlika od 17 milijardi dinara bila je nova partija „žmurki”. Tek u grupaciji veledrogerija pri Privrednoj komori otkriše: to je dug koji je usaglašen između bolnica i RFZO za lekove koje su bolnice kupile u 2011. godini preko ugovorene kvote i taj dug je preuzelo Ministarstvo zdravlja. Ali, ne lezi vraže: u Ministarstvu zdravlja, kažu da tako nešto prvi put čuju i da se za sva dugovanja obratimo RFZO-u.

Eto nas opet na početku vrzinog kola, ali kako se nijedan problem nije rešio odlaganjem, neko ko se dobro razume u ekonomiju, matematiku, a posebnu u psihologiju bolesnog čoveka, koji kada nema lekove ume i da pobesni – moraće hitno da rešava ovaj problem.