Здравље у пројектима

Наше министарство здравља је пронашло чаробну формулу како да смањи трошкове у здравству: смањиће број корисника. Право на здравствену заштиту изгубиће грађани који уредно плаћају доприносе, али нису изабрали свог лекара, као и грађани који су изабрали лекара, али им фирме не уплаћују редовно доприносе. Савршен начин да бирократском одлуком смањите трошкове за лекове, операције и све остале услуге које су потребне болесном човеку. Ја сам наивно мислила да министарство треба да чува наше здравље, а не да га упропашћава, што ће се сада сигурно десити када се ускрати неопходно лечење пацијентима. По здравственој логици,стање оболелих ће се погоршати, једина утеха је да ће, када им живот због тога буде угрожен, моћи да користе услуге службе Хитне помоћи.

Мени је већ десет година нејасна улога нашег министарства здравља, а професионално пратим организацијуздравствене заштите око двадесет година. У последњих десет година министарство се претежно бави пројектним активностима, као што је и овај са увођењем модела „капитације” као начина плаћања здравствених радника. Све тако радећи предано на разним пројектима, ононе стижеда погледа какво је здравље нације. Званични подаци показују да је у последњих десет година стопа смртности од канцера у сталном порасту: 2000.године мерено на 100.000 становника због канцера је умрло 238 особа, 2010. умире педесет особа више, односно 290.Смртност је у порасту и од других обољења, а просечна старост умрлих се смањује и доводи до превремених губитака живота. Ти превремени губици у сваком друштву не значе само нестанак Н. Н. особе, то су реални губици знања и вештина које свака особа поседује, оне су неповратно изгубљене за друштво и потребно је време и средства да се тај аспект хуманог капитала надокнади. Чини се да такве бриге не муче званичнике у министарству, видели смо да су били увређени када су их прозвали због последњег места Србије на листи коју је усвојио Савет Европе. Прочитала сам извештај и искрено мислим да смо добро прошли;на пример,поводомпитањакорупције у здравству ми смо на средини листе, сличноместо је и по основу листа чекања. Зашто смо онда последњи?Зато што највећу тежину у бодовању има квалитет услуга, е, тусмо последњи. То нас враћа на почетну тему, односно на пројекат „капитације”.Које позитивне променеова новина доноси и зашто су против овог концепта и здравствени радници и пацијенти?Идеја да се рад лекара делимично вреднује преко броја његових пацијената има смисла ако се у вредновању прати још неколико показатеља самогквалитетарада, а не само обим. Доказано је у пракси да је обим рада лош показатељ:када се лекари плаћају по броју обављених услуга,број услуга се повећава, долази до класичне замене квалитета квантитетом. Можда је концепт „капитације” потребан и нашем здравству, али да би био применљив потребно је пре тога испунити низ услова, који очигледно нису предвиђенипројектом.Зато сада имамо већ виђену ситуацију–на силу калемимо пресликана решења из других окружења, која се у битним карактеристикама разликују од нашег. Крајњи резултат оваквих пројеката је хаос и незадовољство грађана у чије име се акција спроводи.

Од почетка економске кризе проблеме са смањеном уплатом доприноса и смањењем здравственог буџета имају и друге земље. Владе у тим земљама су реаговале правовремено да осигурају да њихови грађани и даље добијају најбољу могућу здравствену заштиту, нема примера да су окренули леђа болесним грађанима са образложењем: сами сте криви за овај хаос. Свима у Србији је јасно да је функционисање здравственог система озбиљно угрожено, дуговања према фармацеутским компанијама се повећавају и питање је времена кадаће, ради свог опстанка, компаније бити принуђене да смање снабдевање. Решавање настале ситуације превазилази надлежности Министарства здравља јер се ради о националном интересу највишег приоритета.

Несхватљиво је да нико од наших државних званичника не реагује на ову ситуацију.не оглашава се ни министар здравља, кога смо до скора свакодневно виђали, додуше у предизборномпериоду. Власт је сада код чиновника у Министарству здравља који предано раде да се пројекат спроведе до краја.

*Виши стручни сарадник, Економски институт, Београд