У офанзиви и дефанзиви

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. фебруара – Амерички председник Џорџ Буш је дочекао, после дуго времена, стицај умирујућих вести. Јављено му је да је учињен први корак ка денуклеаризацији Северне Кореје, лекари су му одстранили два младежа с леве слепоочнице и установили да нису били канцерозни, у Сенату је блокиран нацрт резолуције против његовог плана за слање појачања у Ирак, а тамошњи премијер Нури ал Малики га је обавестио да је заједничка акција за сређивање ситуације у Багдаду стартовала "фантастично".

Али, није све тако извесно као медицинска дијагноза. И у дипломатској и војној спољној офанзиви Беле куће, као и у њеној дефанзиви на домаћем терену, региструју се – и повеће пукотине и растући изазови.

Оружана операција, за чији је почетак Малики рекао да је "фантастичан", уздрмана је данашњом серијом убиствених атентата у Багдаду. И то – само дан после ненајављене посете шефице Стејт департмента Кондолизе Рајс, која је тамо однела поруку да "амерички народ жели да види резултате (у борби против побуњеника) и да није спреман да их бескрајно чека".

Неспремност грађана за "бескрајно чекање" изражена је и у најновијим анкетама. Истраживања АП – Ипсос, као и Ју-Ес-Еј тудеј – Галуп су показала да се више од 60 одсто грађана противи слању додатних трупа у Ирак јер сматрају да то "не би допринело стабилизацији" тамошњих прилика. Ни ранија појачања, подсећа се, нису поправила ситуацију која се у међувремену убрзано погоршала, тако да – по процени стручњака – "превазилази карактеристике грађанског рата".

Парламент је упро снаге да макар симболично оспори председников план али се напор изјаловио. Представнички дом је усвојио резолуцију неслагања с Бушовим пројектом, али сличан покушај је пропао у Сенату који јуче није успео да придобије неопходних 60 гласова (од укупно 100).

Резултат гласања сенатора био је 56:34 (десет није присуствовало седници) за покретање процедуре противљења шефа Беле куће. За шефа државе је тај пораз раван привременој победи, али га озбиљно упозорава да се чак и већина у законодавној власти, у којој је било и седам његових републиканаца, противи предложеном слању још 21.500 војника у Ирак.

Ако не успе акција "чишћења" гериле по Багдаду, домаћи отпор Бушовој политици ће се повећати и отежати му конгресно изгласавање нових замашних средстава за рат. Примећује се, при том, и расцеп у овдашњем националном бићу: већина грађана је и против слања додатних трупа и против сасецања ратних фондова.

У међувремену се распламсала и полемика о – Ирану. Оптужен је да из њега стиже оружје побуњеницима у Ираку, због чега се предлажу две врсте реаговања: ударити по њему или почети дијалог с Техераном. Обе варијанте се, засад, званично одбацују. Уједно се те деликатности повезују са севернокорејским случајем: овдашње "тврдо крило" не слаже се с превладавајућом подршком коју је Буш добио за споразумевање с Пјонгјангом и пребацује му се да је тако показао "слабост" коју ће Исламска Република искористити за повећавање свог "разорног утицаја" на Блиском истоку.

Истовремено се погоршава ситуација и у Авганистану. А недавна критика руског председника Владимира Путина на рачун спољне политике САД, у појединим овдашњим круговима је доживљена као "оживљавање звукова хладног рата" или бар као амбиција Москве да поново постане "ривал" Вашингтону…

Све наведене околности стављају Белу кућу пред мноштво различитих а истовремених изазова. У таквој ситуацији поодавно није била и утисак је да тек треба да испрограмира стратегију и офанзиве и дефанзиве за – нове реалности и напољу и код куће.