U ofanzivi i defanzivi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. februara – Američki predsednik Džordž Buš je dočekao, posle dugo vremena, sticaj umirujućih vesti. Javljeno mu je da je učinjen prvi korak ka denuklearizaciji Severne Koreje, lekari su mu odstranili dva mladeža s leve slepoočnice i ustanovili da nisu bili kancerozni, u Senatu je blokiran nacrt rezolucije protiv njegovog plana za slanje pojačanja u Irak, a tamošnji premijer Nuri al Maliki ga je obavestio da je zajednička akcija za sređivanje situacije u Bagdadu startovala "fantastično".

Ali, nije sve tako izvesno kao medicinska dijagnoza. I u diplomatskoj i vojnoj spoljnoj ofanzivi Bele kuće, kao i u njenoj defanzivi na domaćem terenu, registruju se – i poveće pukotine i rastući izazovi.

Oružana operacija, za čiji je početak Maliki rekao da je "fantastičan", uzdrmana je današnjom serijom ubistvenih atentata u Bagdadu. I to – samo dan posle nenajavljene posete šefice Stejt departmenta Kondolize Rajs, koja je tamo odnela poruku da "američki narod želi da vidi rezultate (u borbi protiv pobunjenika) i da nije spreman da ih beskrajno čeka".

Nespremnost građana za "beskrajno čekanje" izražena je i u najnovijim anketama. Istraživanja AP – Ipsos, kao i Ju-Es-Ej tudej – Galup su pokazala da se više od 60 odsto građana protivi slanju dodatnih trupa u Irak jer smatraju da to "ne bi doprinelo stabilizaciji" tamošnjih prilika. Ni ranija pojačanja, podseća se, nisu popravila situaciju koja se u međuvremenu ubrzano pogoršala, tako da – po proceni stručnjaka – "prevazilazi karakteristike građanskog rata".

Parlament je upro snage da makar simbolično ospori predsednikov plan ali se napor izjalovio. Predstavnički dom je usvojio rezoluciju neslaganja s Bušovim projektom, ali sličan pokušaj je propao u Senatu koji juče nije uspeo da pridobije neophodnih 60 glasova (od ukupno 100).

Rezultat glasanja senatora bio je 56:34 (deset nije prisustvovalo sednici) za pokretanje procedure protivljenja šefa Bele kuće. Za šefa države je taj poraz ravan privremenoj pobedi, ali ga ozbiljno upozorava da se čak i većina u zakonodavnoj vlasti, u kojoj je bilo i sedam njegovih republikanaca, protivi predloženom slanju još 21.500 vojnika u Irak.

Ako ne uspe akcija "čišćenja" gerile po Bagdadu, domaći otpor Bušovoj politici će se povećati i otežati mu kongresno izglasavanje novih zamašnih sredstava za rat. Primećuje se, pri tom, i rascep u ovdašnjem nacionalnom biću: većina građana je i protiv slanja dodatnih trupa i protiv sasecanja ratnih fondova.

U međuvremenu se rasplamsala i polemika o – Iranu. Optužen je da iz njega stiže oružje pobunjenicima u Iraku, zbog čega se predlažu dve vrste reagovanja: udariti po njemu ili početi dijalog s Teheranom. Obe varijante se, zasad, zvanično odbacuju. Ujedno se te delikatnosti povezuju sa severnokorejskim slučajem: ovdašnje "tvrdo krilo" ne slaže se s prevladavajućom podrškom koju je Buš dobio za sporazumevanje s Pjongjangom i prebacuje mu se da je tako pokazao "slabost" koju će Islamska Republika iskoristiti za povećavanje svog "razornog uticaja" na Bliskom istoku.

Istovremeno se pogoršava situacija i u Avganistanu. A nedavna kritika ruskog predsednika Vladimira Putina na račun spoljne politike SAD, u pojedinim ovdašnjim krugovima je doživljena kao "oživljavanje zvukova hladnog rata" ili bar kao ambicija Moskve da ponovo postane "rival" Vašingtonu…

Sve navedene okolnosti stavljaju Belu kuću pred mnoštvo različitih a istovremenih izazova. U takvoj situaciji poodavno nije bila i utisak je da tek treba da isprogramira strategiju i ofanzive i defanzive za – nove realnosti i napolju i kod kuće.