Месу је место у дечјем тањиру

Подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” из 2006. показују да је око 20 одсто деце прекомерно ухрањено или гојазно. Учестале здравствене проблеме код малишанастручњаци објашњавају неправилном исхраном, уносом бар једног дневног оброка ван куће и смањеном физичком активношћу.

Вишак килограма у дечјем узрасту представља озбиљан здравствени проблем који у државним предшколским установама покушавају да превладају здравим оброцима припремљеним по саветима нутрициониста.

Јеловник у забавиштима подмирује 75 одсто од укупних дневних потреба енергије у мастима и угљеним хидратима и чак 90 процената у протеинима. Количину намирница које морају да имају атест о исправности одређује комисија за унапређење исхране. Неизоставни су јаја и месо, поготову пилетина, ћуретина, телетина и риба. Води се рачуна о начину припремања и комбинацији намирница због нутритивне вредности оброка.

– Родитељи имају право да због вероисповести, других опредељења или здравствених разлога пријаве да дете у одређеним данима неће користити нашу кухињу. Тада могу да донесу своју храну, због чега им умањујемо цену боравка у вртићу – каже Љиљана Јовчић, секретар за дечју заштиту. Вегетаријанске вртиће немају јер, каже Јовчић, сматрају да није добро да се због исхране деца издвајају у посебне групе.

Педагози Александра Капетановић и Вања Миладиновић, власнице забавишта „Жан Жак” кажу да менијем на којем је поврће и воће органског порекла излазе у сусрет родитељима који желе да им се наследници тако хране.

– Породице где је овај начин исхране уобичајен не желе да им деца у вртићу мењају навике, а клинци увек имају потребу да пробају све што виде од других. Има и оних који своје наследнике после вртића одведу на пицу или у „Мекдоналдс”, али траже да док су код нас једу искључиво органске намирнице. Многи су у „Жан Жаку” први пут пробали руколу, клице, маслачак... – каже Александра Капетановић.

– Јаја немамо у понуди јер нисмо пронашли некога ко их органски производи. Напици од цеђеног воћа су неизоставни. Користимо доста поврћа и салата, цвекла је свакодневно заступљена. Све то без зачина и уља. Концепт исхране базиран је на повратку природи – истиче Александра.

----------------------------------------------

Шта је на органском јеловнику

Доручак
Житарице,  кус-кус, булгур, амарант, просо, хељда, преливи од козјег сира, тиквица, печени сусам, агава, хељдин мед, урме

Ужина
Јагоде, трешње, коштуњаво воће, суве кајсије, рогач, биљни какао крем

Ручак
Риба, пилетина, ћуретина

----------------------------------------------

Без рафинисане хране и сокова

Дијана Јовановић, васпитачица, намерава да отвори вртић са чијег ће јеловника месо бити – протерано. Исто важи и за рибу. Ако се избори са компликованом процедуром добијања дозволе и брдом папирологије, у септембру ће почети с радом први вегетаријански вртић у престоници.

– Вегетаријанац сам, као и мој муж и дете. Васпитачица сам по струци, а муж је кувар са искуством у вегетаријанском ресторану. Звучи као добитни професионални спој – прича Дијана Јовановић о идеји која јој се две године врзма по глави.

– Неизоставни састојци биће пиринач, хељда, леблебије, протеински грашак, сочиво, сезонске салате, супе, пецива од интегралног брашна, цеђени сокови, суво воће. Рафинисане хране (уље, бело брашно, бели шећер, бела камена со)и сокова, осим од цеђеног воћа, неће бити, каже Дијана и додаје да ће будући вртић примењивати Валдорф педагошки принцип.  

– Сликовито, то значи да се с децом не ради као с глином, дакле нема калупа, већ је сваки малишан индивидуа за себе. Према овом принципу васпитања, који у свету има велики број поборника, у просторијама где бораве деца све је направљено од дрвета, а ради се са природним материјалима. И, наравно, у вртићу нема телевизора и компјутера.

----------------------------------------------

За развој деце неопходна разноврсна исхрана

Исхрана деце базирана на принципима вегетаријанства супротна је савременим медицинским препорукама, каже проф. др Недељко Радловић, из Универзитетске дечје клинике, јер постоји ризик да код малишана дође до проблема у расту и развоју. Он наглашава да је човек „сваштојед” и да мора да конзумира и биљну и животињску храну.

– Последице вегетаријанског начина исхране могу бити велике. Ако се искључиво хране биљним намирницама, деца могу да постану малокрвна и да имају дефицит важних витамина, попут витамина Бе 12. Чињеница је да људи греше ако деци дају само да једу месо и храну животињског порекла. Уравнотежена и разноврсна исхрана посебно је важна код деце у првих неколико година живота. Јеловник малишана подразумева свакодневно узимање пола литра млека, одговарајућу количину меса и рибе, као и воћа и поврћа – нагласио је др Радловић, додајући да ништа не може да надокнади дефицит хране животињског порекла у исхрани најмлађих.

Д. Д. К.