Француска бира нови парламент

Председник Светске банке Роберт Зелим упозорава развијени свет да се еврозона опасно приближава „коти Лиман” – банкроту колосалних размера америчке банке септембра 2008. године иза кога је свет погодила најтежа финансијска криза од Другог светског рата. Уочи јучерашњег другог круга парламентарних избора у Француској, америчка бонитетна агенција „Еган Џоунс” снизила је кредитни рејтинг галске нације, с образложењем да ће нови председник Франсоа Оланд „бити под притиском да оствари обећања из предизборне кампање, што ће надаље негативно утицати на рејтинг друге економије еврозоне”.

Мрачне прогнозе спољног света о текућем курсу дужничке кризе у еврозони, а посебно економско-политичког кошмара на медитеранској периферији монетарне уније ЕУ, нису биле у жижи пажње француског биралишта протеклог викенда.

Да ли ће Социјалистичка партија председника Оланда обезбедити апсолутну већину у парламенту, или неки други степен убедљиве базе у арени 577 народних посланика, једно је од главних питања којима се баве аналитичари.

Какав ће бити одзив француских бирача на њиховом четвртом изјашњавању у последња два месеца? Да ли ће Оланд обезбедити двотрећинску већину у парламенту? Какве су шансе Сеголен Роајал, дугогодишње животне сапутнице Франсоа Оланда (и мајке њихово четворо деце), да освоји посланички мандат у вароши Ла Рошел, упркос скандалозном навијању Оландове садашње изабранице за локалног ривала Роајалове... део су предизборне кладионице у Француској.

Коначни исход француских парламентарних избора (у првом кругу изабрано је тек 36 посланика), ипак је у сенци резултата истовремених грчких парламентарних избора од кога стрепе и еврозона и свет.

Може ли се десити да Оландова Социјалистичка партија добије – како прогнозирају посматрачи – између 284 и 313 посланичких места (од укупно 577) а тиме и мандат да влада самостално – без ослонца на евроскептичне екстремне левичаре? Да ли ће се Леви фронт, чији се ставови о Европи и економији драстично разликују од убеђења социјалиста, изборити за 12-13 посланичких места?

Хоће ли Зелени (већ у владајућој коалицији) имати 14-20 посланичких места? Има ли шансе да екстремно десничарски Национални фронт Марин ле Пен уђе у парламенту први пут од 1986. године? Колико посланичких места може да освоји Саркозијев разједињени УМП? Одговори на ова питања знаће се вероватно већ данас.

Француска биралишта затворена су, наиме, синоћ у исто време када и она у Грчкој.

Председник Оланд напустио је јуче Француску пут самита Г20 у Мексику и пре објаве првих прелиминарних резултата.

Оланд, по свим најавама, има мало разлога за сумњу да ће у следећем француском парламенту доминирати утицај социјалиста и лево оријентисаних странака.

Одлучан да преокрене европски курс битке с дужничком кризом и заштити француски социјални програм колико год је то могуће у ситуацији посустале привреде, Оланд на два „судбоносна” самита, Г20 у Мексику и ЕУ лидера 28-29. јуна, иде са свежим идејама.

Француски председник је за почетак изабрао да не заоштрава сасвим односе с Берлином. Оланд се приклонио ставу Ангеле Меркел да обједињавање дугова чланица еврозоне и штампање еврообвезница припада мерама које треба спровести „у следећих 10 година“.

Француски председник с друге стране не одустаје од намере да у решавању дужничке кризе, горком рецепту буџетске строгоће, одмах треба прикључити кораке ка оживљавању привреде.

Оланд ће на самиту ЕУ крајем месеца захтевати да „бриселска фамилија” до краја 2012. године изађе са прецизним програмом подстицаја привредног раста тешким 120 милијарди евра. Баснословни новац је на домак руке: део из неискоришћених структурних фондова ЕУ, део из ојачане касе Европске инвестиционе банке, остатак из обвезница за пројекте у инфраструктури.

Оландов „Европски програм привредног раста” садржи такође иницијативе за увођење нових пореза на финансијске трансакције, али и нове подстицаје запошљавању, посебно младих, широм Европе.

Ако француски бирачи убедљиво подрже Оландову Социјалистичку партију, преговори о дужничкој кризи у Бриселу крајем месеца водиће се између најмање два политички јака европска табора.