Српски говориш, црногорски збориш

Подгорица – Језик у Црној Гори поодавно није средство споразумевања већ неспоразума, спорења, оптужби... ИизрекаВука Караџића: „Пиши као што говориш, читај како је написано”, „препевана” је на монтенегринскијезик и она сада гласи: „Пиши као што збориш, а читај како је написано”.

Срби у Црној Гори, ни шест година по осамостаљењу, немају уставно-правно одређење нити механизам заштите својих националних, културних, верских и иних права.

Црногорски језик је усвајањем Устава Црне Горе постао њен службени језик иако сена последњем попису становништва 2011. године, 36 одсто становништва Црне Горе, нешто мање од 230.000грађана, изјаснило о црногорском језику као матерњем, док је 42 одсто рекло да говори српски језик.

Полемика између владајућег двојца Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократске партије (СДП) и опозиције не престају скоро две деценије.

Заговорници теорије „један језик, један народ, једна држава”, пре неки дан оптужили су опозиционе партије да покушавају да „суспендују уставни положај црногорског и да наметну апсолутну доминацију српског језика”.
Устав је црногорски језик наметнуо као једини језик који се користи у званичним актима, али и у образовном систему, све док у септембру прошле године није постигнут договор да опозиција подржи уставне промене а заузврат наставни предмет буде црногорски-српски, босански и хрватски језик за основне и средње школе.
О називунаставног предмета договорила се опозиција са председником Владе Црне Горе Игором Лукшићем,уз обавезу да вишестраначка комисија припреми програм за тај наставни предмет, који би важио за школску 2012–2013. годину, али уместо програма остала су само обећања.

Једино што је остало после „рада” комисије су дуге полемике, опструкције и политикантство...

Члан комисије професор Горан Радоњић овако је оценио рад комисије и њене домете:

„Представници црногорске језичке заједнице показали су запањујући национализам. Рекли су да они неће да уче Андрића”. „Језичка заједница и нација нису исто, али то црногорски националисти не желе да прихвате. За њих је језик исто што и нација, а један предмет исто што и један језик, и то црногорски са 32 слова. Та логика –један предмет, један језик, један народ, једна држава, личи на један рајх. То је тежња да се дискриминишу сви остали или да се асимилују”, каже Радоњић.

Потпредседник владе и функционер ДПС-а Душко Марковић оценио је да је увођење српског као другог службеног језика у Устав Црне Горе,на чему инсистира опозиција, „супротстављено концепту Црне Горе као грађанске државе”.

Годинама се из наставних програма у Црној Гори избацују знаменити српски писци,а на њихова места „устоличени су” ствараоци, делом чланови Дукљанске академије, Матице црногорске или црногорског ПЕН центра.

Будући да је црногорска независност добијена,али не уз помоћ гласова Срба,они су кажњени када је реч о праву на запошљавање, образовањена свом језику, о покушају отимања верских објеката и преименовања Српске православне цркве, о праву на заставу, грб, химну, о праву на напредовањеи усавршавањебез обзира на таленат и резултате...

Држава је „заслужним првоборцима”за независност покушала да се одужи оснивањем Фонда за мањине, и одвојилаим је стотине хиљада евра „зарад намиривања националних и културних потреба”. Тај рачун покварили су Срби, основавши Српски национални савјет, који узима гро тих средстава. Од тада до данас главно питање у Црној Гори је: могу ли Срби бити мањина? Или ако нису мањина, да ли су већина. И оно главно: ко је ставио Србе у правни вакуум, у којем нису мањина, али их нема ни у уставном одређењу, иако чине трећину становништва. Нико већ деценију из власти никако да одговори на питање који суу Црној Гори већински,а који мањински народи.

А какав је статусСрба у Црној Гори најбоље сведочи владин упитник о националној структури запослених у јавним службама који је показао да се већина службеника запослених у државним и локалним органима, њих 79 одсто, изјашњава као Црногорци.Готово 85 одсто службеника Управе полиције изјашњава се као Црногорци, а у Агенцији за националну безбједност их је преко 93 одсто, док су у беранском, цетињском и пљеваљском тужилаштву запослени само Црногорци.

Црногорци, сто одсто, раде и у Дирекцији за заштиту тајних података, Државном протоколу, Генералном секретаријату председника, Комисији за спречавање сукоба интереса, Вијећу за прекршаје, Управи за младе и спорт, Секретаријату за законодавство...

Новица Ђурић

-----------------------------------------------------------

У државним органима 8,5 одсто Срба

Од укупно 13.900 запослених службеника у државним и локалним органима, 10.985 се изјаснило као Црногорци, 8,5 одсто, односно њих 1.194 као Срби, 389 службеника или 2,8 одсто као Албанци, а око 4,1 одсто као Бошњаци.
Око 2,3 одсто или њих 332 изјаснили су се као Муслимани, један службеник изјаснио се као Ром, 124 као Хрвати, док се под ставком „остало” уписало око 0,4 одсто службеника.
Агенција за националну безбједност има 295 службеника од чега се 275 изјаснило као Црногорци, по пет је Срба и Бошњака, шест Албанаца и три Муслимана.
У полицији, од 4.223 службеника, Црногораца је 3.568, 262 се изјашњавају као Срби, 51 је Албанац, 146 Бошњака, 129 Муслимана и четири Хрвата.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ако су Црногорци и Срби браћа, цркве им нису сестре.

• Да ли и ми да уведемо боравишну таксу за Црногорце, још од 1944. године!?

• НАТО једва чека Црну Гору. Фале им генерали.

• Са Ловћена кличе соко: Не треба ми друго око.

• Навијачи са Цетиња су положили испит. И код Хрвата, и код Албанаца.

• Браћо, немате ви толико врба.

• Равничарске Црногорце из Ловћенца мучи носталгија. Зато дижу планину између Војводине и Србије.

• Да ли је Његош био Србин или Црногорац!? У ствари – да.

• Једино су криминалци и политичке елите браћа. Ми остали смо по бабине линије.

• Српска империја је изгубила излаз на топла мора. Ако не рачунамо Херцег-Нови.

• Сваки други Србин је пореклом Црногорац. А сваки други Црногорац  је Србин.

Драгутин Минић