Трагови људи из бронзаног доба

Врање – На археолошку мапу Србије уписано је још једно значајно откриће. У оквиру заштитних археолошких истраживања на траси Коридора 10, екипе стручњака Археолошког института САНУ, на локалитету Меаниште у селу Ранутовац надомак Врања, пронашле су некрополу из раног бронзаног доба, према првим проценама археолога, из периода 2000. до 1800. године пре наше ере.

Јединствена је по много чему, пре свега по томе што су у њој похрањени остаци покојника спаљених на ломачи, али и по томе што је једина некропола из тог периода на подручју централногБалкана. По речима др Александра Булатовића, научног сарадника, координатора пројекта заштитних истраживања на Коридору 10 и руководиоца истраживања на локалитету Меаниште, ради се о једном од најзначајнијих открића на траси Коридора 10, од Грабовнице код Лесковца до Прешева, односно границе са Македонијом, на којој је од евидентирана 33, остало неистражено само још пет локалитета.

У Ранутовцу су откривена три праисторијска хоризонта на којима је потврђено постојање  насељаиз раног бронзаног доба, раног гвозденог и старијег гвозденог доба. Такође је ископан вредан пратећи материјал, у првом реду керамика која сведочи о култури и начину живота у том добу.

Како за „Политику” наводи др Булатовић, из старијег гвозденог доба откривени су укопи (трапови, позајмишта земље, отпадне јаме) са налазима посуда, оруђа и оружја од камена, рога, печене земље или кости који су датовани у време од седмог до петог век пре наше ере. Нађена је и керамика сликана у грчком класичном стилу израђена на витлу.

Из раног гвозденог доба откривени су остаци стамбених објеката – земуница око којих су биле укопане јаме (складиштење хране, отпадне јаме…). Према посудама од печене земље, овај хоризонт се може датовати у период 10–8. века пре наше ере.

Најзанимљивије откриће је свакако некропола из раног бронзаног доба (према првим проценама почетак другог миленијума пре наше ере). Истражено је преко 200 квадрата некрополе, где су констатовани остаци спаљених покојника који су полагани на земљу, а затим затрпавани мањим каменим кружним конструкцијама. Као прилози у гробовима су нађене и посуде од печене земље, као и једна секира од глачаног камена.

– Према стилско-типолошким карактеристикама посуда, популација која је сахрањивала своје мртве на овој некрополи, имала је готово идентичну материјалну културу као популација са територије данашње Македоније и северне Грчке. Ово је, наиме, једина некропола овог типа на тлу централног Балкана. Пажњу привлаче посуде необичног изгледа из некрополе којих је до сада у стручној литератури објављено свега четири, а само у Ранутовцу пронађено је пет примерака. Намена ових предмета, који се у литератури називају лампама или моделима пећи, до сада није била јасна, али се после овог открића може закључити да су имали култну намену, односно да су коришћени за неке ритуале везане за духовни живот ове популације, односно култ мртвих – објашњава др Александар Булатовић.

Наш саговорник истиче да се из свега овога може закључити да је некропола, научно посматрано, једно од најзначајнијих открића на траси аутопута, јер доноси прве, веома значајне информације о духовном животу популације бронзаног доба које ће дати одговор бар на нека од бројних питања везаних за настанак и генезу културе бронзаног доба на централном Балкану.

Пронађени предмети се обрађују у Народном музеју у Врању, којем ће бити уступљени, а након тога ће, по обичају, бити објављена публикација о овом открићу. До сада је истражено 420 квадратних метара, а радови, који су почели 1. априла ове године, потрајаће до краја овог месеца.

Милан Момчиловић