Локалне владе прате централу

Од шест председника општина (градова) којима смо поставили питање да ли централне власти фаворизују своје локалне коалиције, у односу на опозиционе, чули смо шест веома различитих одговора: за некога тог фаворизовања нема, за некога и те како има, неко каже да све зависи од ауторитета локалних функционера… Међутим, независно од ових одговора, познато је да фаворизовање локалних управа у зависности од тога којој политичкој опцији припадају говори о карактеру политичког система. Ако таквог фаворизовања има онда се суочавамо сa снажно израженим системом централизоване неформалне власти, сконцентрисане у врховима политичких странака који не само да одлучују о политици која се води на националном нивоу него и у већини општина.

Овај утицај страначких централа на кадровска и друга дешавања на локалу у драстичној форми је откривен после избора 2008., када је дошло до неочекиваног „коперниканског обрта” у формирању републичке владе, када су социјалисти и ДС и изашли пред јавност са својом „немогућом коалицијом”. Тада су већ формиране „нормалне коалиције” на локалу одједном пукле и напрасно замењене новим савезом, по угледу на републички.

Сад, после избора 2012., локалне владе се формирају и пре него што је она централна састављена, што је наводно доказ да општинске коалиције не зависе од републичке. Локалне коалиције почеле су да се формирају на основу првих најава да ће републичку владу саставити странке које су је формирале и у прошлом мандату (ДС–СПС). Међутим, најава формирања нове, другачије, коалиције на републичком нивоу (СПС–СНС) највероватније ће изазвати сличан „домино-ефекат” као и 2008. Јер, локалне изборне коалиције у великој мери прате оне већ формиране на државном нивоу и то је правило које остаје неприкосновено.

Индикативан је у том погледу дијалог који су (у онлајн коментарима) водили наши читаоци из општине Лазаревац. Председник ове општине је, наиме, у свом тексту навео да је према статуту града власт у Београду централизована у градској скупштини и влади, а онда су читаоци питали председника зашто Лазаревац, град од 40.000 душа, нема пошту, зашто је зграда железничке станице руинирана и зашто до Београда саобраћају само два „беовоза” дневно. Уследио је одговор неког очигледно блиског властима у овој општини: Зар мислите да ГО Лазаревац има везе са изградњом поште и железничке станице у овом граду?

Систем је, дакле, тако постављен да су многе одлуке које се односе на наше локалне средине у власништву органа и институција изван и изнад – у граду, покрајини, републици, због чега саме локалне средине настоје да своје страначке коалиције уприподобе оним вишим. Јер тако ће, на основу политичке блискости, имати адут више у својим настојањима да одлуке које се односе на њихову средину, а доносе се у вишим центрима, буду у њихову корист.

Узмимо случајеве поменуте поште и железничке станице у Лазаревцу. Да је на челу страначке коалиције у мандату 2008–2012. у општини био неко из партије која држи кључне кадровске позиције у граду, у јавним предузећима задуженим за поште и железничке станице вероватно би било више разумевања за решавање проблема у вези с овим локалним инвестицијама.

Председник општине Лазаревац каже да у то не верује и да је у њиховом случају важнији територијални распоред, то јест да ли је нека општина у ужем градском језгру или је „приградска”.

Међутим, да ли је заиста тако или је реч о погрешном утиску председника једне општине лако је проверити. Треба само узети све податке о општинским инвестицијама у Србији финансираним из неке касе изван наших локалних заједница и добијене бројке упоредити с коалиционим саставом наших локалних самоуправа у мандату 2008–2012. (па и у мандату 2004–2008). Тако бисмо релативно лако и поуздано утврдили да ли и у којој мери код нас важи правило да централне власти фаворизују себи блиске партије на локалу.