Утихнуло „Весело прасе”

Крагујевац – Дугачка је Карађорђева. Не шницла, за коју претпостављамо да знате како је добила име, већ улица. Дугачка је Карађорђева, условно речено, јер све зависи од тога колико се задржите у кафанама распоређеним дуж ове улице која се улива у старо градско језгро прве престонице модерне Србије коју је формирала друга краљевска династија, пресахла лоза Обреновића.

Предлажемо да кренете од места где „Пива и Тара праве Дрину”, у овом случају тамо где је „ушће” Војводе Путника и Војводе Мишића. Баш ту, где се сусрећу двојица великих српских војсковођа из Првог светског рата, налази се кафана „Палигорић”. Некада „Ловачки састанaк”, а најчешће и једно и друго, у зависности од тога по ком имену је памте различите генерације Крагујевчана. Многи се ове кафане сећају као места где су их очеви водили на ражњиће, кад год мајке због посла не би стигле да спреме ручак, а има и оних који тврде да је утицала на њихов касније пробуђени сензибилитет према чарима боемског живота.

Данас кафану „Палигорић” држи Неша Солунац, син покојног Раке Солунца, једног од највећих кафеџија у централној Србији. Рака је био идеална комбинација узорног домаћина и врхунског професионалца, човек који је непогрешиво умео да осети кад и кога треба частити туром пића или порцијом изнутрица које је припремао за своју душу.

Преко пута је „Лађа француска”. Аврам и Поп се, упркос кризи, добро држе. Имају специјалитет куће „девојачка чежња”. Знамо и како изгледа и каквог је укуса, али није то прича за новине. Имају и музику, праву староградску која вам, после обрни-окрени неколико тура пића, измами и последњу банкноту из џепа. Једни се диче да су ту јуначки издржали своју свадбу, а други се хвале како су остали на ногама после испраћаја у војску.

Насред Карађоређеве донедавно је било весело у „Веселом прасету”. Нисмо знали да је утихнуло. Десило се то недуго пошто је своју намучену и племениту душу испустио Кум, један од највиђенијих гостију ове печењаре шеретског имена. Они који су га знали верују да је још жив, да је само променио кафану и да сада негде са анђелима пије „ладно вино”.

„Дрином узводно”, а у случају Карађорђеве низ улицу, после раскрснице са Гушићевом и Кнеза Милоша, што је једино место где се у Крагујевцу сусрећу две краљевске династије, иде други низ кафана и ресторана. Лево је „Стари град”, који није постао оно што је могао да буде, а десно чувена „Стара Србија”, стециште новинара „крагујевачких” и место где је Неша Каубој, својевремено уредник РТК, по сопственом признању, држао редакцијске састанке. И ту кафану сада води Неша Солунац. Преузео ју је од тврдоглавог Марића, коме је претходио велики мајстор свог заната, газда Пека.

На самом крају Карађорђеве, тачно тамо где се улица рачва у два нова правца која носе имена народних хероја Милоја Павловића и Иве Лоле Рибара, налази се хотел „Зеленгора”, пре рата у власништву капетана Гушића, који је сву своју имовину завештао народу и отаџбини. „Зеленгором” газдује газда Миленко, најватренији навијач наше фудбалске репрезентације и велики локалпатриота, на чијем теренцу стоји регистарска ознака KNIC.

Ту Карађорђева завршава свој ток, али ви, уколико сте још у стању да „крманите”, можете наставити лево, улицом Милоја Павловића где су још „Престоница”, па „Пане и вино” и „Кастел”, или десно, Улицом Иве Лоле Рибара, којом је разасуто небројано много кафића.

Некада је део Карађорђеве, између „Старе Србије” и „Старог града”, још имао коцку уместо асфалта. Да је остала, и да је још само додата, ова улица би била много лепша. Цео стари центар Брисела поплочан је коцком, нигде нема асфалта, па многи питају што то није могло да буде у Крагујевцу, кад већ постоји у административном седишту Европске уније.