Брука

Уместо да „Комико оил” пуном паром крене у градњу нове рафинерије у Смедереву, од овог посла, за сада, неће бити ништа. Ова америчко-холандска компанија пала је на испиту обезбеђења новца за инвестицију. Они траже да им град Смедерево продужи рок за 60 дана како би платили 652 милиона динара за закуп земљишта које су добили на коришћење 99 година.

А четири године обијали су прагове у Немањиној 11, али и у граду Смедереву, како би добили дозволу за градњу и све редом уверавали у оправданост и сврсисходност инвестиције.

Радомир Радивојевић, директор „Комико оила” у Србији, за овакву бруку што озбиљан амерички инвеститор не може да испуни прву ставку уговора, по којој закуп земљишта мора да се плати, уместо објашњења патетично пребацује одговорност на градске власти Смедерева. Град, каже он, може да остане без инвестиције. Поручује да сам инвеститор не може ништа ако је градска управа Смедерева спремна да покрене тужбу и раскине уговор, јер за кашњење уплата нема разумевања. И то у времену када прети стечај многим компанијама, када радници остају без посла, а фирме се бришу из регистра.

Чињеница је да је Србија у рецесији, да има проблема с финансирањем буџетског дефицита, да је степен незапослености на историјском максимуму, да се доводи у питање даља редовна исплата плата у јавном сектору и пензија, као и њихово замрзавање. Али све то не значи да Србији треба инвеститор кога ће она да финансира и даје бесконачне повластице, већ такав који зна, може и има могућности да испуни оно што је обећао. Јер, нисмо ми њих звали и расписивали тендере, већ су сами дошли.

Знао је добро „Комико оил” да је економска криза и пре него што је од градских одборника тражио сагласност за добијање земљишта у закуп. И када се због исте те земље расписивао референдум у Смедереву на коме су се грађани изјашњавали да ли им треба рафинерија знајући како ће се то одразити на животну средину и загађење. Али „Комико оил” тада није спомињао да нема новац и да му треба продужити рок за плаћање прве ставке уговора, већ је тврдио да ће у рекордном року, већ 2015. године, на тржиште пласирати најквалитетније гориво.

„Комико оил” остаје дужан српској јавности да објасни каква то рафинерија у свету може да се направи за 250 милиона долара, колико они намеравају да инвестирају, када руски „Гаспром” само у модернизацију постројења у Панчеву улаже 500 милиона евра.

Америчко-холандска компанија треба да објасни и коме треба нова рафинерија у Србији у ситуација када је и НИС преполовио прераду у својој панчевачкој рафинерији, с осам на четири милиона тона годишње, па и мање, а новосадска рафинерија претворена је у фабрику мазива.

Ако имају интерес – нека направе рафинерију.