Филмом и летком против пушкица и „дублера”

Нову генерацију бруцоша Економског факултета у Београду дочекаће промотивни филм „Не преписуј”, којим се наставља кампања академаца и асистената против коришћења недозвољених помагала на испитима. Ова, за сада једина те врсте у Србији, кампања почела је почетком прошлог семестра, а да има потребе за њом, показује и најновије истраживање међу студентима Универзитета у Београду.

– На испиту 37,2 одсто академаца користи пушкице, 34,4 преписује од колега, док остали користе мобилне телефоне, бубице или преписују из свезака и књига. Око два одсто испитаника није хтело да открије која недозвољена средства користи на испитима – наводи Јована Дамњановић из Маркетинг радионице ЕФ која је урадила ово истраживање.

Оно што ће бруцоши моћи да прочитају на постерима постављеним у амфитеатрима, холовима, учионицама, односно да погледају на екранима на факултету, између осталог јесте и упозорење да приликом полагања испита код себе не смеју да имају мобилни телефон, пушкицу у било ком облику и формату, камерице, бубице, микрофоне и осталу Џејмс Бонд технику...

Иван Шашић, студент продекан Економског факултета, каже да је у јавности погрешно протумачено да се недозвољена средства масовно користе на овом факултету, па да је зато покренута читава акција.

– Нису „бубице” код нас узеле маха, нити имамо неке егзактне податке о томе колико људи вара на испитима. Идеја нам је била да људи постану свесни да то не треба да раде, да је знање важније од преписивања и да лакши пут није прави пут – каже Шашић.

На овом факултету је 10.000 студената и веома је тешко контролисати њихов рад, посебно када су велики испитни рокови.

– Наша замисао је да заштитимо квалитет дипломе Економског факултета и да студенти који су учили и спремали испите од 500 или 600 страна сутра не буду угрожени од оних који су преписивали. Покушавамо да објаснимо студентима да варање на испитима доноси корист само краткорочно. Већина студената подржава ову кампању, али је било и оних који су против, који сматрају да парламент не треба да се бави оваквим стварима и да увек треба да буде на страни студената – објашњава Шашић који је при крају студија.

На наше питање које методе варања користе његове колеге, он одговара да има различитих метода – од преписивања до коришћења „дублера”, када уместо вас полаже неко други. Казне зависе од тежине прекршаја и иду од опомене (када се неко ухвати с пушкицом) па до забране полагања испита на одређени период и искључења са факултета (што се на Економском факултету није догодило).

Драгиша Потић, шеф Центра за издаваштво и информисање београдског Правног факултета, подсећа да је овај факултет међу првима купио „ометач бубица” и да се за ове четири године видно смањио број оних који до индекса или оцене покушавају да дођу уз помоћ недозвољених средстава.

– Некад је и само сазнање да постоји такав уређај довољно да смањи могућност преваре. Међутим, чињеница је да технологија напредује свакога дана и превазилази оно што ми користимо као заштиту – каже саговорник.

На питање шта се догађа када се открије превара, он одговара да се бруцош удаљава с пријемног испита и сматра се да га није полагао, док се за студентске прекршаје формира комисија која испитује случај и у зависности од ситуације одређује казну опомене или забране полагања испита на одређено време.

– Нажалост и даље има много огласа за продају и изнајмљивање „бубица” на бандерама око факултета, чак и на огласној табли, а државни органи не реагују, иако то нису анонимне особе – постоји број мобилног телефона. Па не можемо ми да изигравамо полицајце – каже Потић.

Стеван Ђокић, приватни детектив из Београда, каже да се бубице набављају углавном преко огласа, али да се често студенти и њихови родитељи обраћају и његовој агенцији која се не бави тиме, али због посла мора увек да буде у току.

По његовим речима, највише се користе „бубице”, затим воки-токи и камера са аудио-визуелним предајником смештеним у наочарима. У зависности шта вам је новчанику ближе, цене су од 30 до 350 евра.

А да је варање нешто с чиме се почиње још у основној школи, потврђују и речи Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија, који каже да су њихове анализе ранијих резултата показале да од укупног броја ученика у Србији бар половина ђака упише жељену школу захваљујући преписивању и другим недозвољеним радњама.

Сандра Гуцијан