Игре лековима

Да смо заиста шампиони у негирању проблема, све док нас он свом силином не удари по носу, показујемо и у најновијем (не)решавању проблема са ценом лекова који траје већ добра два месеца. Да ли апотеке треба да буду полупразне или да наше тржиште напусте неке од најпознатијих фармацеутских кућа, да би се неко замислио над проблематиком лекова и најавом могуће озбиљне несташице?

Прича је почела почетком јуна, када су фармацеутске компаније, окупљене у удружењу „Иновија”, које на тржишту Србије продају иновативне лекове (лекове најновије генерације, који немају замену) упутиле јавности апел да се реше њихови проблеми. Истине ради, прво су о захтевима обавештавале надлежне писмима на које нису стизали никакви одговори. Први захтев фармацеутских компанија био је да се ускладе цене лекова и правила пословања са курсом од 117 динара за евро (колико је износио у том тренутку), а други да се одреде максималне цене лекова, које су прошле дуготрајан поступак регистрације у националној Агенцији за лекове и медицинска средства, али у апотеке не могу, јер чекају поменуту максималну цену.

Због првог захтева на губитку су фармацеутске компаније јер су последње цене лекова уговорили са владом прошлог јуна када је курс био 99,30 динара за евро, а од тада је вредност динара драстично пала. Због другог захтева на губитку су грађани, јер у апотекама нема најновијих лекова, а који су већ добили „зелено светло”, које и даље могу да набављају из Босне или Словеније.

Решења нису стигла: надлежни у министарствима здравља и трговине поручили су да у овом тренутку техничка влада не може да реши ове захтеве и да тај посао чека нову владу. Стигла су и обећања да ће то бити урађено приоритетно.

Истина, апотеке су у овом тренутку пуне медикамената. Мање-више, грађани на рецепт добијају све лекове које им пропишу изабрани лекари, на основу специјалистичких налаза. Називе пет лекова којих нема већ су и врапци запамтили, али ни то није проблем јер „бруфен” се може заменити „парацетамолом”, а уместо „лоразепама” постоји још најмање пет сличних „пилула”, а и за „ласикс”, који се користи за избацивање вишка течности из организма, постоји неколико сасвим пристојних замена.

У таквој „папазјанији” стиже и захтев Фонда да произвођачи лекова коригују цене лекова према законској уредби и према курсу од 99,30 динара, што су фармацеутске компаније одбиле, уз образложење да би тада биле на још већем губитку. Последица овога може да буде да поједини лекови само нестану са позитивне листе лекова који се издају на рецепт и да се суочимо заиста са озбиљнијим несташицама, али и са повлачењем страних фармацеутских компанија са нашег тржишта. Истина, ове компаније су дужне да повлачење неког лека са нашег тржишта најаве најмање шест месеци раније, али пола године брзо прође.