Igre lekovima

Da smo zaista šampioni u negiranju problema, sve dok nas on svom silinom ne udari po nosu, pokazujemo i u najnovijem (ne)rešavanju problema sa cenom lekova koji traje već dobra dva meseca. Da li apoteke treba da budu poluprazne ili da naše tržište napuste neke od najpoznatijih farmaceutskih kuća, da bi se neko zamislio nad problematikom lekova i najavom moguće ozbiljne nestašice?

Priča je počela početkom juna, kada su farmaceutske kompanije, okupljene u udruženju „Inovija”, koje na tržištu Srbije prodaju inovativne lekove (lekove najnovije generacije, koji nemaju zamenu) uputile javnosti apel da se reše njihovi problemi. Istine radi, prvo su o zahtevima obaveštavale nadležne pismima na koje nisu stizali nikakvi odgovori. Prvi zahtev farmaceutskih kompanija bio je da se usklade cene lekova i pravila poslovanja sa kursom od 117 dinara za evro (koliko je iznosio u tom trenutku), a drugi da se odrede maksimalne cene lekova, koje su prošle dugotrajan postupak registracije u nacionalnoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva, ali u apoteke ne mogu, jer čekaju pomenutu maksimalnu cenu.

Zbog prvog zahteva na gubitku su farmaceutske kompanije jer su poslednje cene lekova ugovorili sa vladom prošlog juna kada je kurs bio 99,30 dinara za evro, a od tada je vrednost dinara drastično pala. Zbog drugog zahteva na gubitku su građani, jer u apotekama nema najnovijih lekova, a koji su već dobili „zeleno svetlo”, koje i dalje mogu da nabavljaju iz Bosne ili Slovenije.

Rešenja nisu stigla: nadležni u ministarstvima zdravlja i trgovine poručili su da u ovom trenutku tehnička vlada ne može da reši ove zahteve i da taj posao čeka novu vladu. Stigla su i obećanja da će to biti urađeno prioritetno.

Istina, apoteke su u ovom trenutku pune medikamenata. Manje-više, građani na recept dobijaju sve lekove koje im propišu izabrani lekari, na osnovu specijalističkih nalaza. Nazive pet lekova kojih nema već su i vrapci zapamtili, ali ni to nije problem jer „brufen” se može zameniti „paracetamolom”, a umesto „lorazepama” postoji još najmanje pet sličnih „pilula”, a i za „lasiks”, koji se koristi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, postoji nekoliko sasvim pristojnih zamena.

U takvoj „papazjaniji” stiže i zahtev Fonda da proizvođači lekova koriguju cene lekova prema zakonskoj uredbi i prema kursu od 99,30 dinara, što su farmaceutske kompanije odbile, uz obrazloženje da bi tada bile na još većem gubitku. Posledica ovoga može da bude da pojedini lekovi samo nestanu sa pozitivne liste lekova koji se izdaju na recept i da se suočimo zaista sa ozbiljnijim nestašicama, ali i sa povlačenjem stranih farmaceutskih kompanija sa našeg tržišta. Istina, ove kompanije su dužne da povlačenje nekog leka sa našeg tržišta najave najmanje šest meseci ranije, ali pola godine brzo prođe.