Нова политичка ера у Либији

Осам месеци после смрти „брата вође” Муамера Гадафија, Либијци су изашли на изборе и минулог викенда гласали за 200 посланика уставотворне скупштине. За места народних представника борило се 3.707 кандидата који су наступали самостално или као део политичких организација, а према незваничним подацима највише гласова је добила коалиција Алијанса националних снага (АНС) која се састоји од 60 мањих партија и чији је предводник бивши премијер прелазне владе Махмуд Џибрил. Такав изборни „скор” значи да је Либија искочила из матрице других земаља „арапског пролећа” попут Туниса и Египта, у којима су на изборима победу однели исламисти.

Ништа, међутим, још није готово будући да од 200 мандата свега 80 добијају политичке партије, а 120 је предвиђено за појединачне кандидате, оцењује за „Политику” либијски политички аналитичар Анас ел Гомати, оснивач експертског института „Садек” из Триполија.

„Политички спектрум у Либији тек почиње да се формира и занимљиво је да већина види своју будућност предвођену неким (Махмуд Џибрил) ко је већ служио у Гадафијевом режиму. То може да значи да се политичка реалност није променила онолико колико су неки раније мислили”, сматра Гомати. „У сваком случају, досадашњи изборни резултати су шокантан губитак за Муслиманску браћу, али можда не за исламизам у целини. Сем тога, 120 кандидата који су мандате добили као појединци још нису саопштили којој страни ће се приклонити у идеолошком и религијском смислу.”

Он наглашава да какав год да буде даљи развој догађаја, битно је нагласити да је демократски процес у Либији почео, иако су многи сматрали да је то немогуће у земљи коју су после Гадафија разједале многе поделе.

Упитан да прокоментарише евентуалну политичку позицију коју ће будућа влада заузети на пољу унутрашње и спољне политике, Анас ел Гомати одговара да је у либијској политици дошло до заокрета после ког више нема повратка на старо.

„У овом тренутку не можемо имати јасну слику Либије на међународној сцени, али било би веома неочекивано да се земља поново врати у доба непредвидљивих политичких потеза на међународном фронту. Ситуација ће се на унутрашњем плану искристалисати за неколико месеци доношењем устава који ће потврдити народ, и то ће бити први знак интеракције између грађана и власти, што је јасан сигнал почетка оздрављења либијске политичке сцене”, закључује либијски аналитичар.

Након конституисања уставотворне скупштине, пред њеним члановима ће се наћи три задатака – доношење устава, избор владе и расписивање „правих” парламентарних избора за 2013. годину.

Наду за оптимизам дају и економски показатељи лаганог опоравка земље која је веома разорена у бомбардовању НАТО-а. Лондонски „Гардијан” указује на враћање производње нафте на ниво близу предратном, као и на одмрзавање банковних рачуна у иностранству, чиме се Либија практично извлачи из финансијских проблема са којима је кубурила последњих месеци.

Прави проблем са којим ће нова власт морати да се ухвати у коштац, уколико буде заиста желела добро земљи, јесте низак ниво безбедности који тренутно влада у Либији. Земљом патролирају наоружане бандитске групације, такозване милиције, а да би се њима стало у крај држава ће морати да поврати изгубљени монопол силе.

Власт, истина, јесте урадила понешто у том погледу попут преузимања контроле над аеродромима, лукама и главним граничним прелазима, али неопходно је урадити још много тога.

Примера ради, једна од локалних милиција и даље држи Гадафијевог сина Саифа ал Ислама, а о њиховој моћи сведочи недавни пример када је делегација Међународног кривичног суда (МКС), уз одобрење власти у Триполију, хтела да посети њиховог заробљеника. Милиција је одмах ухапсила судску делегацију и оптужила је за злоупотребу службеног положаја, а ослобођени су тек после званичног извињења председника МКС-а Санг Хјун Сонга.

Драган Вукотић