Мрс унутар поста

Мање или више верски условљен, пост је обичај заснован на добровољности. Уколико није изнуђен сиромаштвом. Сваки на свој начин, верници посте у свим великим светским религијама. Код православних Срба зачет је Типиком Светог Саве, по коме су строго уређена монашка правила живота. Кроз овај верски чин испољава се уздржавање од мрсних јела и опојних пића, избегавање грехова, као и духовно стање без злих примисли, уз покајање и опроштај .

Грехови, као "зли дуси", маме са свих страна, па је мало подвижника усред најезде понуде које маме из кафана, ноћних клубова, са новинских, радио и ТВ таласа, из канцеларија и продавница, услужних агенција и уличне робе са сваког места где се врти новац. Тешко је одолети искушењима. Прота Драган Предић пише: "Посту се предаје цео човек, и духовно и физички. Духовно се уздржава од самољубивих и властољубивих поступака... Најзад, уздржава се од чулних уживања којима не управља...".

У Србији је месо појевтинило, не само због неспоразума свињара и политичара, него због тога и што је смањена тражња. Хиљаде тона мрса остане непоједено због седмонедељног приклањања све већег броја муштерија воћу, поврћу, рибљим и морским специјалитетима.

Угоститељи се досетили да пост, ван манастирских двери, може бити и исплатив. Све је више кафана у којима се нуде посни оброци; рецимо посни шведски сто за 499 динара, пиће се плаћа посебно. На плакату истакнутом испред ресторана нацртани су црква крст и чаша, као и широк избор јела. И име и презиме творца јеловника за градске искушенике. Ко жели код куће добро да се наједе, а да при том не згреши душу месом и намирницама од животиња (јаја, млеко...), може изабрати јело из неког од афродизијачких кувара. Све посно: празилук са туњевином, па тартуфи и салата од целера. Наравно да су својства ових јела директно супротна захтевима строгог поста, а то је избегавање прождрљивости и похоте.

На почетку поста, прошле седмице, у једном од многих часописа за здравље и лепоту, поред посних савета налази се и здравствени. Наиме, у семенкама марихуане (sativae cannabis) има доста аминокиселина неопходних за правилан развој организма. Истовремено се на интернету шири рецепт за колачиће (кокос, шећер, орах, брашно, бадем) све самлевено заједно са семенкама ове биљке. Највећи број корисника и зависника од овог опијата је не једе, него је пуши, или, како наши млади кажу, "дува". Пост не дозвољава опијање, а ко дође до оних семенки, нека их самеље и проба, ако му је мерак (уживање). А и то је жешћи мрс.

Пост у Србији је широко почео да се примењује тек крајем осамдесетих година прошлог века новим "националним буђењем". Многи Београђани су први пут пробали да посте, без обзира на то да ли су религиозни или не. Увидели су да им 49 дана уздржавања од жеља за буреком, ћевапчићима, тортама и сличним ђаконијама може бити само од користи, открили су да се осећају "као препорођени" и да уживају у благодетима сопственог преиспитивања.

Можда им за то и није био потребан свештеник, мада вера и обичај налажу духовног оца који искушеника води кроз пост. Да ли ће велеградски испосник одабрати и оно веома мрсно што се крије унутар поста, то зависи само од њега.

Они који мрсе и пред пролеће, када су пијаце пуне зелениша, чине то без зазора од духовних и здравствених последица. Понекад не маре за окајања и поштовање бар једног поучног поступка у посту који гласи: "Треба рећи ’опрости!’ свакоме коме сте било шта учинили нажао. Ко то успе и њему ће бити опроштено, бар нешто.