У контејнеру нема духа

У септембру прошле године није био расписан конкурс за стимулацију капиталних издавачких пројеката у области уметности, друштвених и хуманистичких наука Секретаријата за културу града Београда, због тога што у буџету није било новца за ову ставку, а по свему судећи, новца неће бити ни ове године. У Секретаријату за културу кажу да би минимална новчана средства за ову сврху износила пет милиона динара, али да за сада, она нису у плану.

Издавачи изостанак помоћи за објављивање вредних и скупљих књига сматрају још једним ударом пре свега на све сиромашнију културну сцену, чији је књига врло важан сегмент, али и изостанком било какве планске културне политике која би на дужи рок унапредила дела од националног значаја.

Подсећамо да је према стандардима Секретаријата за културу, основни критеријум за избор капиталних издавачких дела из области уметности, друштвених и хуманистичких наукањиховатрајна вредност, истраживачки домет који превазилази стандарде домаће продукције, посебан допринос уметничкој и научној области, и за чије издавање је потребно улагање значајних материјалних средстава.

На почетку овог пројекта, 2003. године, Секретаријат за културу суфинансирао је четрнаест значајних издања, у износу већем од пет милиона динара, следеће године тај износ је дуплиран, да би у наредне три године за помоћ издавачима приликом објављивања скупих књига Скупштина града издвајала по 14 милиона динара. Годишње је тако помагала и више од тридесет дела. Године 2010, буџет је пао на пет милиона динара, да би прошле износио читаву нулу.

Само неке од књига које су објављене на овај начин јесу: БИГЗ-ов „Речник филозофских појмова” – групе аутора, „Опис хришћанства” Ернеста Бенца („Чигоја штампа”),  „Приватни живот у српским земљама средњег века” групе аутора („Клио”), „Архитектонска енциклопедија Београда 19.и20.века” Слободана Богуновића („Београдска књига”), „Сабрана дела Корнелија Станковића” (Музиколошки институт САНУ), „Документи о спољној политици Краљевине Србије” групе аутора свеска 1 и 2 (САНУ), Аристотел „Метафизика”, „Физика” („Паидеија”), „Београдски филмски критичарски круг” аутора Ранка Мунитића (Центар филм), „Историја среће”, Дарина Мекмана („Геопоетика”),„Слојеви културеБаната” (Вукова задужбина) и многе друге.

Жарко Чигоја, директор издавачке куће „Чигоја штампа”, сматра да је недопустиво ускратити помоћ издавачима за објављивање вредних књига, и каже да је само „Чигоји” на овај начин суфинансирано штампање шест вредних књига. За књигу „Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића” аутора Александра Младеновића, „Чигоја штампа” добила је награду за издавачки подухват године на Међународном београдском сајму књига.

– Колико културе, толико слободе. Новац који би могао да буде уложен у штампање вредних књига мали је у односу на било који државни буџет. Град Београд треба да се поноси, а не да поништава досадашња издавачка достигнућа. Културна политика главног града његово је право лице, а књига је печат на кући тога града. Обнављају се тротоари, контејнери, фарбају гараже, за то се увек нађе новца…Али, у контејнеру нема духа – истиче Жарко Чигоја.

Слично томе мисли и Гојко Божовић, директор „Архипелага”:

– Конкурс за капиталне пројекте у издаваштву, који је десетак година расписивала Скупштина града Београда, одличан је пример како се релативно малим средствима могу постићи несумњиво велики резултати. Прошле године овај конкурс није расписан, није планиран ни за ову годину, и то сматрам великом штетом за издаваче, преводиоце, али и за јавне библиотеке у Србији. Постојање конкурса за капитална издања важно је и за кандидатуру Београда за европску престоницу културе, због тога што је то подршка врхунским културним вредностима. Иако смо свесни преовлађујуће економске кризе, није добро да се њени ефекти осећају најпре у области културе – каже Божовић, додајући:

– Трагови који остају на тај начин могу да буду непоправљиви. И у Министарству културе Републике Србије реална подршка капиталним издањима све је мања, што је видно и у моделу откупа књига у последње две године. Према томе, издавачи који имају и само делимичну подршку морају да дају вишеструке попусте Министарству културе, чиме се помоћ обесмишљава, а издавачи постају солидарни дужници самог државног буџета и његових обавеза према корисницима јавних библиотека у Србији.

Бранислав Гојковић из издавачке куће „Плато” каже за наш лист да су капитални издавачки пројекти својевремено били у програму Пословног удружења издавача и књижара Србије и Црне Горе, да је за ова издања био планиран део прихода од организовања Међународног београдског сајма књига, али да су се ствари промениле од 2003. године откада Сајам књига организују Скупштина града Београда, као оснивач, и Београдски сајам, као извршни организатор.

– Кључна разлика је у томе да смо ми у пословном удружењу издавача и књижара јавно обећали и испунили обећање да приход од организовања Међународног београдског сајма књига иде за библиотеке – народну, градску, универзитетску, као и за капиталне пројекте који су због распада земље у том тренутку отишли на другу страну. Ми смо радили две године: шта смо обећали, то смо испунили. Од 2003. до данас, у току је повратак на деведесете. Што је обећано, то је слагано, што је приходовано, то је сакривено. Сада кад више не може да се сакрије, онда се смањује број пројеката: није нам важна Народна библиотека, нису нам важни капитални пројекти, јер су све паре потрошене, мишљења је Бранислав Гојковић, и поставља питања:

– Где је новац од организације чувеног Сајма књига, а то значи од продаје 150.000 карата и изнајмљивања простора за 400 излагача? Чини ми се да је ипак преостало нешто пара које уместо за капиталне пројекте иду за неке друге људе. Питам вас, а и себе за које то људе?

Марина Вулићевић