„Лечење” здравства

Руководиоци здравствених установа готово свакодневно јадикују како им недостаје кадар и како се муче да организују посао онако како би хтели, а због неодобравања пријема нових радника често су принуђени да на своју руку запошљавају докторе, сестре, техничаре и спремачице како би решили проблем. Министар здравља проф. др Зоран Станковић ових дана је изнео интересантан податак: у Србији постоји око 13.600 неуговорених радника, које здравствене установе плаћају од новца намењеног за лечење пацијената. Директори установа ову тезу негирају, тврдећи да од допунског рада или издавања простора једино могу да плате људе које запошљавају самоиницијативно и да новац за лекове не смеју ненаменски да троше.

Ипак, када се надлежнима помене да треба у неким кућама запослити више људи, сви слежу раменима и правдају се тиме да – новца нема. У Републичком фонду здравственог осигурања објашњавају да прети урушавање система, јер је тренутна ситуација таква да послодавци по основу уплате доприноса за запослене дугују милијарду евра, што је половина њиховог буџета, довољно за исплату годишњих зарада свих 105.000 запослених у здравству! Да зло буде веће, у финансијском плану за ову годину РФЗО није добио ни динар за запошљавање нових кадрова.

Због чега је стање такво није сасвим јасно, али је очигледно да институције пребацују одговорност са једне на другу. Министар здравља потражио je кривца не у министарству које води, већ у другим институцијама сматрајући их најодговорнијим за уређење здравственог система. Тако у овом министарству тврде да је финансирање функционисања здравствене службе у надлежности РФЗО-а, који обавља и контролу трошења финансијских средстава и да су они у више наврата упозоравали да мора да се успостави „пирамида власти у здравственом систему, како би сви од републичког, преко покрајинског до градског нивоа власти сносили одговорност у систему здравствене заштите”. Пребацивање лопте у туђе дворише можда је у овом тренутку лакши посао него решавање крупних проблема који стоје пред вратима „чувара” здравственог система, или утврђивање одговорности оних који свој посао нису обавили.

Чини се да у здравству читава армија људи није добро распоређена.Дефицитарни су васкуларни и грудни хирурзи, анестезиолози, кардиохирурзи, радијациони онколози, радиолози, лекари нуклеарне медицине, патолози, медицински микробиолози... А зато на претек имамо лекара опште медицине, стоматолога... У неким домовима здравља има доста сестара, а у болницама кубуре са тим кадром. Докле иде неуређеност здравственог система говори и фрапантни податак да у неким домовима здравља има око 40 стоматолога који фактички представљају вишак. Набироусетренутноналазиоко 2.100 лекараиоко 14.500 особасасредњомстручномспремомизовеобласти, одкојихсумногипочелидагубенадуда ћеикададоћидораднекњижице.

Дијагноза је постављена: здравству Србије је дефинитивно потребна добра терапија – зарад „оздрављења”.