„Lečenje” zdravstva

Rukovodioci zdravstvenih ustanova gotovo svakodnevno jadikuju kako im nedostaje kadar i kako se muče da organizuju posao onako kako bi hteli, a zbog neodobravanja prijema novih radnika često su prinuđeni da na svoju ruku zapošljavaju doktore, sestre, tehničare i spremačice kako bi rešili problem. Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković ovih dana je izneo interesantan podatak: u Srbiji postoji oko 13.600 neugovorenih radnika, koje zdravstvene ustanove plaćaju od novca namenjenog za lečenje pacijenata. Direktori ustanova ovu tezu negiraju, tvrdeći da od dopunskog rada ili izdavanja prostora jedino mogu da plate ljude koje zapošljavaju samoinicijativno i da novac za lekove ne smeju nenamenski da troše.

Ipak, kada se nadležnima pomene da treba u nekim kućama zaposliti više ljudi, svi sležu ramenima i pravdaju se time da – novca nema. U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja objašnjavaju da preti urušavanje sistema, jer je trenutna situacija takva da poslodavci po osnovu uplate doprinosa za zaposlene duguju milijardu evra, što je polovina njihovog budžeta, dovoljno za isplatu godišnjih zarada svih 105.000 zaposlenih u zdravstvu! Da zlo bude veće, u finansijskom planu za ovu godinu RFZO nije dobio ni dinar za zapošljavanje novih kadrova.

Zbog čega je stanje takvo nije sasvim jasno, ali je očigledno da institucije prebacuju odgovornost sa jedne na drugu. Ministar zdravlja potražio je krivca ne u ministarstvu koje vodi, već u drugim institucijama smatrajući ih najodgovornijim za uređenje zdravstvenog sistema. Tako u ovom ministarstvu tvrde da je finansiranje funkcionisanja zdravstvene službe u nadležnosti RFZO-a, koji obavlja i kontrolu trošenja finansijskih sredstava i da su oni u više navrata upozoravali da mora da se uspostavi „piramida vlasti u zdravstvenom sistemu, kako bi svi od republičkog, preko pokrajinskog do gradskog nivoa vlasti snosili odgovornost u sistemu zdravstvene zaštite”. Prebacivanje lopte u tuđe dvoriše možda je u ovom trenutku lakši posao nego rešavanje krupnih problema koji stoje pred vratima „čuvara” zdravstvenog sistema, ili utvrđivanje odgovornosti onih koji svoj posao nisu obavili.

Čini se da u zdravstvu čitava armija ljudi nije dobro raspoređena.Deficitarni su vaskularni i grudni hirurzi, anesteziolozi, kardiohirurzi, radijacioni onkolozi, radiolozi, lekari nuklearne medicine, patolozi, medicinski mikrobiolozi... A zato na pretek imamo lekara opšte medicine, stomatologa... U nekim domovima zdravlja ima dosta sestara, a u bolnicama kubure sa tim kadrom. Dokle ide neuređenost zdravstvenog sistema govori i frapantni podatak da u nekim domovima zdravlja ima oko 40 stomatologa koji faktički predstavljaju višak. Nabirousetrenutnonalazioko 2.100 lekaraioko 14.500 osobasasrednjomstručnomspremomizoveoblasti, odkojihsumnogipočelidagubenaduda ćeikadadoćidoradneknjižice.

Dijagnoza je postavljena: zdravstvu Srbije je definitivno potrebna dobra terapija – zarad „ozdravljenja”.