„Стонси” су поставили правила

Промоција четвртог, допуњеног издања књиге „Ролингстонс: Уметност побуне”, новинара, музичара и писца Ивана Ивачковића, промовисана је јуче у резиденцији британског амбасадора на Дедињу.

Промоција је уприличена у јеку јубилеја који легендарна група „Ролингстонс” слави – пет деценија постојања групе. Гост аутора књиге, британског амбасадора Мајкла Девенпорта, и Београда био је нико други до рођени брат Мика Џегера, Крис.

Свестрани уметник, четири и по године млађи од Мика, такође је музичар, али и новинар, глумац, борац за људска права… Иако по изгледу тек мало подсећа на славнијег брата, увек је био у његовој сенци и никада није претерано волео да прича о породици иако иза себе има импресивну каријеру. Објавио је осам соло албума, сарађивао са Клептоном и „Стонсима”, глумио у неколико филмова, опробао се у позоришту, прављењу инструмената…

– Дуго година избегавао сам да причам о „Стонсима” и изводим њихове песме, али пристао сам након Ивановог позива, јер Београд је дивно место, а нисам могао да одолим када ми је саопштио да ћу боравити у резиденцији британског амбасадора, са дивним базеном и тениским тереном. Потрудио сам се да научим да свирам неку песму „Ролингстонса”– кроз смех се обратио званицама Крис, додавши како је давне 1964. године са школским другом и далеко више косе на глави, дошао на распуст у Југославију:

– Сећам се да нас је пратила екипа од четрдесетак младића који су нон-стоп викали „Битлси, Битлси”, не знајући ко сам ја. И ево, ја се 48 година касније враћам, у име „Ролингстонса”…

На наше питање каква је по њему улога „Стонса” у популарној култури, с обзиром на то да је био сведок формирања бенда далеке 1962, Крис каже:

– Тада сам био дечак. То је за мене било веома узбудљиво. Не могу да заборавим да је првих 20 година њихове каријере важила крилатица – не пуштај ћерку код „Ролингстонса”, а нарочито јој не дај да се уда за једног од њих. Мислим да је тај савет добар и данас. Шалим се, али о томе најбоље говори чињеница да смо ми сада у резиденцији амбасадора, а пре 50 година њихова музика је окарактерисана као смеће и предвиђано је да неће трајати дуже од пет минута. Друга битна ствар је та што су до појаве „Битлса” у поп музици, менаџери стварали бендове за које се испоставило да су фабрички и нису могли да трају, што имамо и данас са емисијама попут „Икс фактора”, где се стварају „инстант звезде”. „Битлси” и „Стонси” су музику стварали зато што су то хтели, а није им то било наметнуто зарад новца. Просто, тад је омладинска култура узела ствар у своје руке и почела да поставља своја правила. То је била револуција – објашњава Крис.

Питали смо Криса и да ли планира да објави нови албум?

– Ух, требао сам то да урадим одавно. Али, данас више нико не купује плоче, па су зато и буџети за снимање и издавање албума мали. Али, без обзира на то изаћи ће ускоро. Поносан сам што ми брат пева на неколико песама и баш смо се лепо забавили.