Кад се слике топе на врућини

Музеј савремене уметности Војводине у Новом Саду прошле недеље био је принуђен да направи преседан – привремено је демонтирана изложба слика Драгана Јанкова због великих врућина у изложбеном простору, јер као ни већина музеја у Србији ова институција нема неопходне расхладне уређаје. Радови уметника враћени су када је топлотни талас ове недеље на кратко напустио Србију, али проблем непостојања адекватних услова за излагање уметничких дела тиме није решен ни у овој ни у другим установама културе које имају сличне проблеме. Како објашњава Владимир Митровић, кустос и в.д. директора МСУВ, да би се стекли одговарајући радни услови запослени у овом музеју свакодневно улажу велико стрпљење, агилност, а користе и машту.

– Било је случајева и у недавној прошлости да се изложбе скрате, али су услови протекле недеље, када смо морали да склонимо поменуту изложбу у договору са аутором, били неподношљиви. После детаљног проветравања, слике су поново биле постављене, а изуложба је управо затворена. То је, срећом, и последња изложба у нашем музеју до почетка јесење излагачке сезоне – каже Митровић.

Зграда у Дунавској 37, у којој се музеј налази, није озбиљније реконструисана више година, а користе је и Музеј Војводине и ТВ Војводина. Како додаје наш саговорник, проблем нису само клима-уређаји, већ се ради и о неопходним већим и озбиљнијим инфраструктурним радовима у самој згради – комплетна електрика и светла у свим просторима, канализациони систем, кино-сала и предворје. Посетиоци то углавном не виде, нити примећују, али тај ниво живота зграде је неопходан за нормално функционисање музеја.

– Добра вест је да све то планирамо да обавимо током следећа два месеца, после скоро пола године припрема. Ако све буде текло по плану, завршетак радова се очекује крајем септембра тако да наши програми сигурно почињу 1. октобра – закључује Митровић.

Још један од музеја који кубури са климатизацијом јесте Музеј примењене уметности у Београду, у којем, иако ради у неповољним условима, до сада није било померања, скидања или отказивања изложби. У галеријама у приземљу нема климатизационих система док се на другом спрату налазе мобилни уређаји за регулацију релативне влаге, који су у стању само да амортизују њене осцилације.

– Музеј поседује у својим збиркама предмете од разних материјала који различито реагују на спољне утицаје. Предмети су подељени према карактеристикама и чувају се у просторијама у којима се трудимо да одржимо адекватне климатске услове. У две велике збирке поседујемо стационарни климатизациони систем који одржава температуру и релативну влажност у жељеном опсегу – каже Љиљана Милетић-Абрамовић, директорка Музеја примењене уметности.

Појашњавајући за наш лист прописане стандарде, она додаје да су они прилагођени природи експоната који се у одређеној установи чувају и излажу.

– Како се музеји махом не налазе у наменски зиданим објектима већ у просторима приведеним тој намени, поставља се питање утрошка средстава и енергетске ефикасности климатизационих система у таквим објектима. Стандард коме се тежи је 18–20 степени. Како је и у развијенијим земљама одржавање оваквих услова скуп подухват, пре инсталирања климатизационог система потребно је смањити спољне утицаје на климу у објекту. Ту спадају санација крова, прозора и врата унутар објекта. Управо у нашем музеју тренутносуу току радови на обнови крова.

Како наша саговорница на крају каже, музеј је у сарадњи са Министарством културе предузео кораке који ће довести до скоре климатизације галеријских простора у приземљу, прикупљене су понуде ичим буде могуће приступиће се реализацији плана.

М. Димитријевић