Војвођански екран

Ових дана Војводина је, уз још недогледан расплет у погледу формирања републичке владе, централна политичка тема. Њен статус, односно нови Статут, донекле је оспорен недавним одлукама Уставног суда. Тиме су оживљене расправе о суштини постојеће и обиму жељене аутономије у северној покрајини, али и о одрживом државном устројству Србије која са својом јужном покрајином још пролази кроз тешка искуства и болна искушења.

            Остављајући по страни шта траже и чиме би уопште могли да се задовоље они који су намеравали да се на прошлогодишњем попису становништва пишу као „Војвођанин“ (у подтексту „тим се дичим“) постоји једна (важна) област у којој је Војводина у потпуности „власна“. Реч је о Радио-телевизији Војводине, јавном медијском сервису Покрајине. А ту ништа не зависи од републичке, већ само од покрајинске снаге и памети.

            Нема никакве сумње да је последњих месеци видљивије и једно и друго. На Првом програму, прецизно речено. Други је највећим делом испуњен емисијама за мањине које се, априорно, сматрају богатством средине. Зато се, због политичке коректности, њихова медијска права не доводе у питање, а још мање укупан медијски квалитет и њихов учинак.

Преображај прилично бледуњаве – и буквално и програмски – новосадске ТВ слике очигледна је последица амбициозних захвата у свим њеним сегментима. Све делује динамичније, савременије, професионалније, вештије – вредно учесталих најава и позива на гледање. Не само што су за „Дневник“ 1 и „Војвођански дневник“ прилози боље снимљени и пласирани, него је боље и све остало – сценографија и светло у студију, дикција водитеља и њихов „стајлинг“... Информативна понуда ојачана је интригантним садржајем циклуса „Радар“ Марине Фратуцан и „Један на један“ Данице Вучинић, као и документарне серије „Медији у Србији“ Славише Лекића.

Уведена су и доведена и на екран изведена нова лица. Локално се одлично држи, приказано не само у чувеном већ „Петказању“ Боре Отића него сада и у „Фаци“, у минијатурама „Из нашег сокака“, у „Разгледницама“... Новим, пак, емисијама одолевају старе, насловом тачно одређене – „Таблоид“ и „Додати живот годинама“. С пуним капацитетом прате се кроз „Хронике“ међународне културне приредбе, од Стеријиног позорја и Фестивала европског филма до „Егзита“...

Понуда увезеног све је разноврснија, купују се документарне и игране серије, домаће и стране. „Империја“ је неспоран спектакл, „Под истим кровом“ одличан ситком. А шта ће донети „У поверењу“? Судећи по првој епизоди – много сексуалне теорије и праксе. Јунаци су бисексуалне полицајке, сексуални терапеути, стерилни парови, даваоци сперме, љубоморне лезбијке... Понедељком у осам увече може се проверавати колико се, како каже најава емитера, шестоделна серија бави „љубављу и пријатељством, забавом и фетишизмом, сексом и смрћу, истовремено истражујући комплексност међуљудских односа“.

Па извол’те, молићемо фино!