Има места за повратак тужилаца

Уставни суд Србије усвојио је и 122 жалбе неизабраних јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, које Државно веће тужилаца треба да врати на посао.

– Код тужилаца је ствар далеко мање компликована него код судија, зато што је већ сада очигледно да правосуђу недостаје један број тужилаца, тим пре што ће тужилачка истрага бити уведена кад-тад, независно од судбине новог Законика о кривичном поступку, чија ће примена највероватније бити одложена а можда ће бити и стављен ван снаге – каже проф. др Милан Шкулић, члан Државног већа тужилаца и председник Удружења правника Србије.

Он верује да ће бити знатно проширена нова мрежа судова, коју прате и тужилаштва, што ће такође захтевати повећани број јавних тужилаца и њихових заменика.

За разлику од судија, тужиоци пре измена Устава и закона, нису бирани за стално, већ им је мандат био орочен и били су подложни реизбору. Сада је и изабраним тужиоцима гарантована сталност функције, са изузетком оних који су бирани први пут.

– То не значи да неће бити великих практичних проблема, а нарочито када се постави питање за које конкретно тужилаштво бирати заменике који су конкурисали за више тужилаштава, почев од основних, виших, апелационих, па до републичког, али и за више тужилаштава у истом рангу, али у различитим градовима – каже др Шкулић.

Врло је важно, напомиње, да не дође до нових неправди приликом нове расподеле тужилачких места.

– Ако не буде било довољно опреза, то може чак и „зацементирати” неке већ претходно учињене неправде. На пример, неко је испуњавао услове да буде у Републичком тужилаштву, а у општем избору „смештен” је у апелационо тужилаштво. Као члан ДВТ-а, у многим ситуацијама сам се залагао да се конкретни кандидати бирају за неке више позиције од оних за које су изабрани јер сам сматрао да по резултатима то заслужују. Ако се сада, повратком раније неизабраних, попуне та „виша” места, онда се за већ изабране тужиоце смањују шансе да временом напредују у хијерархији јавнотужилачке организације – објашњава професор.

Неки тужиоци бирани су на функције у градовима у којима не живе и сада путују на посао.

– То се догодило зато што није било довољно расположивих места. До таквих проблема може доћи и сада, баш зато што је већина неизабраних, које сада треба вратити, конкурисала за више различитих места – наглашава др Шкулић.

Државно веће тужилаца има обавезу да врати све кандидате чије је жалбе усвојио Уставни суд.

– Тек када кандидати буду изабрани на конкретна тужилачка места, ствар је њихове слободне воље да ли ће они то да прихвате или ће неко радије да остане адвокат ако је то у међувремену постао – каже наш саговорник.

Међутим, није потпуно јасно како треба поступити са људима који су у међувремену постали пензионери. Јер, одлука Уставног суда се мора поштовати, али с друге стране пензионер по закону не може бити носилац правосудне функције. Исто важи и за неизабране а сада враћене судије, које су у међувремену испуниле услов за пензију, напомиње др Шкулић.

– Чим сам сазнао за одлуку Уставног суда, питао сам канцеларију Државног већа тужилаца да ли имају информације о заказивању седнице на којој би биле донете одлуке о избору раније неизабраних кандидата, али ми је речено да таква седница још није заказана. Можда не треба ни претерано журити, али би избор свакако требало обавити у догледно време. Овакав исход коначно потврђује оно што сам и раније јавно говорио и због чега сам више десетина пута издвојио мишљење на седницама Државног већа тужилаца, а то је да је у поступку преиспитивања општег избора требало вратити далеко већи број заменика јавних тужилаца јер код већине није оборена претпоставка стручности, оспособљености и достојности – каже на крају професор Милан Шкулић.