Закон за смену Дејана Шошкића

Измене и допуне Закона о Народној банци Србије (НБС) исписане на осам страна, по оцени стручњака, имају један кључни циљ – да са позиције гувернера што пре испрате Дејана Шошкића. С обзиром на то да први човек централне монетарне институције није желео да им „олакша посао” и сам поднесе оставку – измене овог прописа који ће омогућити лакшу смену гувернера, данас ће се наћи пред посланицима.

У образложењу овог прописа наводи се да се изменама повећава надзор Народне скупштине над НБС, као и контрола пословања финансијских институција, уводи већа одговорност руководства и делимично ограничавају и прецизирају овлашћења гувернера и Извршног одбора Народне банке Србије. Иако се у образложењу наводи да се „овим законом не дира у самосталност и независност централне банке”, економисти не мисле тако. Јер, предложене измене, према оцени наших саговорника, представљају грубо кршење независности ове институције.

Кључна новина коју доноси овај пропис јесте лакше смењивање руководства, као и образовање Управе за надзор финансијских институција. Уместо Извршног одбора, Савет Народне банке Србије, предвиђа законописац, доноси стратегију управљања девизним резервама. Такође, у члану 23. наводи се да савет утврђује режим курса динара, на предлог Извршног одбора, уз сагласност владе.

Према речима Милојка Арсића, члана актуелног Савета гувернера, није могуће подржавати независност централне банке, а при томе негирати независност руководства.

– Руководство које може бити смењено у било ком тренутку, ако није по вољи владајуће већине, не може да креира и спроводи независну монетарну политику. У којој мери је независност централних банака важна показује чињеница да у многим европским земљама није смењен ниједан гувернер упркос масовним кризама у банкарским секторима, бројним скандалима, осцилацијама курса – каже Арсић.

Промене закона су нарочито забрињавајуће када се имају у виду изјаве представника актуелне владе о независности НБС, монетарној политици, девизним резервама и политици курса, додаје Арсић.

– Потпредседник владе Александар Вучић је изјавио да је независност НБС играрија, што одражава суштински став владе према европским и цивилизацијским вредностима. Што значи да се само декларативно те вредности подржавају, а на власт се гледа као на извор неограничене моћи. Када је у питању монетарна политика, изјаве представника власти упућују на то да се на НБС гледа као на сервис владе, а на банке као на сервис привилегованог дела привреде – сматра наш саговорник. Покушаји да се очува стабилност курса имали би за последицу брзо трошење девизних резерви, што би довело до платно билансне кризе и краха курса, процењује Арсић.

– Посебно је забрињавајући степен незнања које актуелни премијер и чланови владајуће коалиције испољавају при образлагању својих предлога. Тако на пример, тврди се да помоћу 10 милијарди кредита – бруто домаћи производ може да се повећа на 100 милијарди. А чули смо и да је глупост то што НБС држи 10 милијарди док привреда грца у неликвидности. Док нису одлучивали о економској политици незнање је било њихов приватни проблем. Сада када су у могућности да одлучују, њихово незнање је проблем Србије – оштар је Арсић.

Због тога је убеђен да предлог за формирање Управе за надзор има улогу да се замаскира једини циљ измена закона – а то је смена гувернера и стављање Народне банке под контролу владе.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, такође сматра да промена гувернера после само две, од укупно шест година мандата, значајно нарушава независност ове институције.

– Тиме се показује да је и у будућности то лако могуће поново учинити, што ће представљати сталну претњу и притисак на НБС и гувернера да одступи од независне политике ниске инфлације. Смањење независности и самим тим некредибилна монетарна политика може да има и значајне фискалне последице. Може да дође до повећања ризика улагања, каматних стопа по којима се држава задужује. Раст трошкова задуживања ће довести до отежаног финансирања јавног дуга, а потенцијално и до кризе дуга. Такође, веће камате ће представљати проблем за финансирање буџетског дефицита у току следеће три до четири године – упозорио је Петровић.

Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза инвеста”, каже да су се, због чињенице да су нове власти под будним оком међународних финансијских институција, предлагачи закона определили за перфидно сужавање деловања и промену начина избора досадашњих носилаца монетарне политике.

– Тако је уведено ново тело – Управа за надзор финансијским институцијама, чији директор улази у састав Извршног одбора, које би, према законодавцима, требало да обезбеди већу независност када је реч о контроли НБС над пословањем банака. Директора Управе за надзор бира скупштина, а према предлогу закона и све вицегувернере такође бира скупштина. До сада их је бирао савет на предлог гувернера – указује Гујаничић.

По његовом мишљењу, веома важан део предлога новог закона је и прецизирање могућности индиректног кредитирања државе путем куповине хартија од вредности на секундарном тржишту, што је директна последица прилично лоше ситуација на тржишту државних хартија, које у примарној продаји слабо ко купује.

– Дакле, убудуће ће све важне људе у оквиру НБС-а бирати скупштина на предлог Одбора за финансије. Позивање на слична решења закона у другим земљама, прилично пада у воду ако се узме у обзир како функционише овдашња скупштина, а чији се начин рада веома вероватно неће променити у блиској будућности – закључује Гујаничић.

----------------------------------------------

Аранжман са ММФ-ом угрожен и без закона

Измене и допуне Закона о НБС не могу да угрозе аранжман са фондом, јер је он већ озбиљно угрожен због многих ствари, као што је непоштовање договора када је о буџету реч. Овако Србољуб Антић, доскорашњи представник Србије у ММФ-у одговара на питање о томе какве ће последице овај пропис имати на евентуални договор са овом међународном финансијском институцијом.

– ММФ јесте заступник независности централне банке, али он више брине о институцијама, а мање о појединцима. Ниједан у Србији није завршио мандат, сви су одлазили пре времена. А њихове смене су се дешавале у време трајања аранжмана. ММФ је негодовао, али аранжмани због тога нису били прекидани – казао је Антић и додао да је позадина овог закона жеља да се гувернер бира поново, а то није први пут, јер је у Србији свака власт хтела да има свог гувернера.

----------------------------------------------

„Честитка” независним институција

Према речима Милојка Арсића, смена гувернера представља поруку руководиоцима осталих независних институција, као што су Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције и другима, како ће проћи ако не постигну „џентлменски споразум” с владом.

----------------------------------------------

Шошкић: Не видим разлог за оставку

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је у интервјуу за нови број „Нина” да не размишља о оставци. „Не видим разлог за то. Уверен сам да НБС све боље ради свој посао и то се може врло јасно видети и из извештаја о раду НБС”, рекао је гувернер. 

Шошкић тврди и да га нико из нове владе није званично обавестио да се спремају измене Закона о НБС, иако је председник парламента најавио да ће Скупштина већ у четвртак, 2. августа, разматрати нова решења, којима ће се ублажити услови за смену гувернера.

„Законима, којима се уређује рад независних институција, а НБС је само једна од њих, држава се легитимише у процесу европских интеграција. Тај процес делом зависи и од тога колико се поштују независна тела, на чију судбину не би требало да утичу политички циклуси. Зато су и неке одредбе садашњег Закона о НБС тако конципиране”, рекао је гувернер за „Нин”.

На питање колико су захтевима за његову смену допринели тајкуни, јер је одбио да део девизних резерви употреби за „подстицање привредног раста”, Шошкић је истакао да јеодбио да се државни новац ненаменски користи и да се размишља о решењима која су имала разорне последице на привредни живот и стандард грађана.

„Сваки предлог који може значити дискредитацију Србије на међународним финансијским тржиштима и тиме изазвати раст цене којом финансирамо јавни дуг земље, за НБС је неприхватљив. Проблем је што су неки домаћи привредници, пре свега из сектора који зависи од увоза и продаје на домаћем тржишту, са својом недовољно конкурентном пословном активношћу, презадужени и код домаћих и код иностраних банака и више нико неће да их финансира. Презадуженим и неконкурентним предузећима треба нека врста државног поклона да би преживела. Тај државни поклон може имати форму субвенција из буџета, фиксирања курса, или, како неки неодговорно предлажу, коришћења девизних резерви за ’привредни развој’. У таквим ’подстицајним програмима’ нажалост често се државним новцем финансирају не они који ће укупну привреду извући из проблема, већ они који су привреду управо довели у проблем”, категоричан је Шошкић.

Коментаришући страховања да би промена на челу НБС могла да доведе и до промене монетарне политике, он је истакао да већина грађана добро памти последице „наменских кредита из примарне емисије” с почетка деведесетих. То је време када је мали број привилегованих богатство стварао преко ноћи на рачун свих других, уз помоћ „инфлаторног пореза” који су плаћали сви грађани и остатак привреде, рекао је Шошкић.