Zakon za smenu Dejana Šoškića

Izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) ispisane na osam strana, po oceni stručnjaka, imaju jedan ključni cilj – da sa pozicije guvernera što pre isprate Dejana Šoškića. S obzirom na to da prvi čovek centralne monetarne institucije nije želeo da im „olakša posao” i sam podnese ostavku – izmene ovog propisa koji će omogućiti lakšu smenu guvernera, danas će se naći pred poslanicima.

U obrazloženju ovog propisa navodi se da se izmenama povećava nadzor Narodne skupštine nad NBS, kao i kontrola poslovanja finansijskih institucija, uvodi veća odgovornost rukovodstva i delimično ograničavaju i preciziraju ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora Narodne banke Srbije. Iako se u obrazloženju navodi da se „ovim zakonom ne dira u samostalnost i nezavisnost centralne banke”, ekonomisti ne misle tako. Jer, predložene izmene, prema oceni naših sagovornika, predstavljaju grubo kršenje nezavisnosti ove institucije.

Ključna novina koju donosi ovaj propis jeste lakše smenjivanje rukovodstva, kao i obrazovanje Uprave za nadzor finansijskih institucija. Umesto Izvršnog odbora, Savet Narodne banke Srbije, predviđa zakonopisac, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama. Takođe, u članu 23. navodi se da savet utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost vlade.

Prema rečima Milojka Arsića, člana aktuelnog Saveta guvernera, nije moguće podržavati nezavisnost centralne banke, a pri tome negirati nezavisnost rukovodstva.

– Rukovodstvo koje može biti smenjeno u bilo kom trenutku, ako nije po volji vladajuće većine, ne može da kreira i sprovodi nezavisnu monetarnu politiku. U kojoj meri je nezavisnost centralnih banaka važna pokazuje činjenica da u mnogim evropskim zemljama nije smenjen nijedan guverner uprkos masovnim krizama u bankarskim sektorima, brojnim skandalima, oscilacijama kursa – kaže Arsić.

Promene zakona su naročito zabrinjavajuće kada se imaju u vidu izjave predstavnika aktuelne vlade o nezavisnosti NBS, monetarnoj politici, deviznim rezervama i politici kursa, dodaje Arsić.

– Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je izjavio da je nezavisnost NBS igrarija, što odražava suštinski stav vlade prema evropskim i civilizacijskim vrednostima. Što znači da se samo deklarativno te vrednosti podržavaju, a na vlast se gleda kao na izvor neograničene moći. Kada je u pitanju monetarna politika, izjave predstavnika vlasti upućuju na to da se na NBS gleda kao na servis vlade, a na banke kao na servis privilegovanog dela privrede – smatra naš sagovornik. Pokušaji da se očuva stabilnost kursa imali bi za posledicu brzo trošenje deviznih rezervi, što bi dovelo do platno bilansne krize i kraha kursa, procenjuje Arsić.

– Posebno je zabrinjavajući stepen neznanja koje aktuelni premijer i članovi vladajuće koalicije ispoljavaju pri obrazlaganju svojih predloga. Tako na primer, tvrdi se da pomoću 10 milijardi kredita – bruto domaći proizvod može da se poveća na 100 milijardi. A čuli smo i da je glupost to što NBS drži 10 milijardi dok privreda grca u nelikvidnosti. Dok nisu odlučivali o ekonomskoj politici neznanje je bilo njihov privatni problem. Sada kada su u mogućnosti da odlučuju, njihovo neznanje je problem Srbije – oštar je Arsić.

Zbog toga je ubeđen da predlog za formiranje Uprave za nadzor ima ulogu da se zamaskira jedini cilj izmena zakona – a to je smena guvernera i stavljanje Narodne banke pod kontrolu vlade.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, takođe smatra da promena guvernera posle samo dve, od ukupno šest godina mandata, značajno narušava nezavisnost ove institucije.

– Time se pokazuje da je i u budućnosti to lako moguće ponovo učiniti, što će predstavljati stalnu pretnju i pritisak na NBS i guvernera da odstupi od nezavisne politike niske inflacije. Smanjenje nezavisnosti i samim tim nekredibilna monetarna politika može da ima i značajne fiskalne posledice. Može da dođe do povećanja rizika ulaganja, kamatnih stopa po kojima se država zadužuje. Rast troškova zaduživanja će dovesti do otežanog finansiranja javnog duga, a potencijalno i do krize duga. Takođe, veće kamate će predstavljati problem za finansiranje budžetskog deficita u toku sledeće tri do četiri godine – upozorio je Petrović.

Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza investa”, kaže da su se, zbog činjenice da su nove vlasti pod budnim okom međunarodnih finansijskih institucija, predlagači zakona opredelili za perfidno sužavanje delovanja i promenu načina izbora dosadašnjih nosilaca monetarne politike.

– Tako je uvedeno novo telo – Uprava za nadzor finansijskim institucijama, čiji direktor ulazi u sastav Izvršnog odbora, koje bi, prema zakonodavcima, trebalo da obezbedi veću nezavisnost kada je reč o kontroli NBS nad poslovanjem banaka. Direktora Uprave za nadzor bira skupština, a prema predlogu zakona i sve viceguvernere takođe bira skupština. Do sada ih je birao savet na predlog guvernera – ukazuje Gujaničić.

Po njegovom mišljenju, veoma važan deo predloga novog zakona je i preciziranje mogućnosti indirektnog kreditiranja države putem kupovine hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu, što je direktna posledica prilično loše situacija na tržištu državnih hartija, koje u primarnoj prodaji slabo ko kupuje.

– Dakle, ubuduće će sve važne ljude u okviru NBS-a birati skupština na predlog Odbora za finansije. Pozivanje na slična rešenja zakona u drugim zemljama, prilično pada u vodu ako se uzme u obzir kako funkcioniše ovdašnja skupština, a čiji se način rada veoma verovatno neće promeniti u bliskoj budućnosti – zaključuje Gujaničić.

----------------------------------------------

Aranžman sa MMF-om ugrožen i bez zakona

Izmene i dopune Zakona o NBS ne mogu da ugroze aranžman sa fondom, jer je on već ozbiljno ugrožen zbog mnogih stvari, kao što je nepoštovanje dogovora kada je o budžetu reč. Ovako Srboljub Antić, doskorašnji predstavnik Srbije u MMF-u odgovara na pitanje o tome kakve će posledice ovaj propis imati na eventualni dogovor sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

– MMF jeste zastupnik nezavisnosti centralne banke, ali on više brine o institucijama, a manje o pojedincima. Nijedan u Srbiji nije završio mandat, svi su odlazili pre vremena. A njihove smene su se dešavale u vreme trajanja aranžmana. MMF je negodovao, ali aranžmani zbog toga nisu bili prekidani – kazao je Antić i dodao da je pozadina ovog zakona želja da se guverner bira ponovo, a to nije prvi put, jer je u Srbiji svaka vlast htela da ima svog guvernera.

----------------------------------------------

„Čestitka” nezavisnim institucija

Prema rečima Milojka Arsića, smena guvernera predstavlja poruku rukovodiocima ostalih nezavisnih institucija, kao što su Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije i drugima, kako će proći ako ne postignu „džentlmenski sporazum” s vladom.

----------------------------------------------

Šoškić: Ne vidim razlog za ostavku

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je u intervjuu za novi broj „Nina” da ne razmišlja o ostavci. „Ne vidim razlog za to. Uveren sam da NBS sve bolje radi svoj posao i to se može vrlo jasno videti i iz izveštaja o radu NBS”, rekao je guverner. 

Šoškić tvrdi i da ga niko iz nove vlade nije zvanično obavestio da se spremaju izmene Zakona o NBS, iako je predsednik parlamenta najavio da će Skupština već u četvrtak, 2. avgusta, razmatrati nova rešenja, kojima će se ublažiti uslovi za smenu guvernera.

„Zakonima, kojima se uređuje rad nezavisnih institucija, a NBS je samo jedna od njih, država se legitimiše u procesu evropskih integracija. Taj proces delom zavisi i od toga koliko se poštuju nezavisna tela, na čiju sudbinu ne bi trebalo da utiču politički ciklusi. Zato su i neke odredbe sadašnjeg Zakona o NBS tako koncipirane”, rekao je guverner za „Nin”.

Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za „podsticanje privrednog rasta”, Šoškić je istakao da jeodbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.

„Svaki predlog koji može značiti diskreditaciju Srbije na međunarodnim finansijskim tržištima i time izazvati rast cene kojom finansiramo javni dug zemlje, za NBS je neprihvatljiv. Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i kod domaćih i kod inostranih banaka i više niko neće da ih finansira. Prezaduženim i nekonkurentnim preduzećima treba neka vrsta državnog poklona da bi preživela. Taj državni poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za ’privredni razvoj’. U takvim ’podsticajnim programima’ nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem”, kategoričan je Šoškić.

Komentarišući strahovanja da bi promena na čelu NBS mogla da dovede i do promene monetarne politike, on je istakao da većina građana dobro pamti posledice „namenskih kredita iz primarne emisije” s početka devedesetih. To je vreme kada je mali broj privilegovanih bogatstvo stvarao preko noći na račun svih drugih, uz pomoć „inflatornog poreza” koji su plaćali svi građani i ostatak privrede, rekao je Šoškić.