Пети угао квадрата

Фред је био мој први цимер у САД. У време када сам га упознао, и он је био на мастер студијама.

Бавио се истраживањем у машинском инжењерству, унапређујући материјал за оклопе за војску. Поред својих студија, Фред је имао велико интересовање за триатлон. И предузетништво.

Фредова идеја је била да покрене своју компанију и обогати се до 35-те године живота. Преузео би ризик да не буде инжењер до своје 35-те, а ако до тад не успе, онда би покушао да нађе „регуларни“ инжењерски посао.

Кренуо је са идејом која је њему била најближа – покушавао је да унапреди опрему која се користи током трчања на веће дистанце. Почео је да укључује и пријатеље.

Када му те идеје нису успеле, покушао је да развије апликацију за телефон. За ту своју идеју, морао је да постане професионални програмер, иако му то није била јача страна.

Ипак, и после рада у Силиконској долини, та идеја није успела. Сада је основао нову фирму, ради на новој апликацији, и скупља први милион инвестиција. Изгледа да ће му ова идеја успети.

Живећи са Фредом, био сам у прилици да свакодневно дискутујем о његовим искуствима. Он је мене делимично подсећао на једног предузетника кога сам знао у Србији 90-тих. Тај човек је у предузетништво ушао мање својим хтењем а више стицајем околности. И попут Фреда, учествовао је у креирању више компанија.

Разлика између ова два предузетника је наравно било, поготово узимајући у обзир проблеме које је човек у Србији имао. Сви ми можемо претпоставити који су. Један је свакако био веома утицајан – краткорочна визија људи из окружења – тежња ка неком брзом обрту или намерада се користе нелегални канале.

У једној од дискусија, Фред ме је питао зашто ја не покушам постати предузетник.Ја нисам имао прави одговор.Размишљајући о томе, схватио сам да нисам желео да се нађем у истој ситуацији као тај човек у Србији – нпр. да потплаћујем како би мој производ дошао на тржиште.

Већина младих у Србији данас има исто гледиште које сам ја имао. Многи сматрају да треба да раде искључиво оно за шта су се школовали. Наравно, то је валидна перспектива.Факултет је сигурна улазница за сигуран посао. Једини проблем је што је то перспектива 20-тог века.

Сви смо већ свесни да радних места нема за све. Поготово не за административне послове којим су већина факултета намењени. Поред тога, динамика модерних друштава узрокује да већине послова за које се студенти сада спремају неће бити за 5 до 10 година.

Ове чињенице се морају прихватити. Студенти широм света већ почињу да прихватају те чињенице.

Фред је већ то урадио и решио да преузме ствари у своје руке.

У времену Интернета и информационих технологија, незамисливо је много могућности за учење и сарадњу које се отварају једном младом човеку са идејама. Наравно, не кажем да ће им бити лако бити предузетник. Верујем да ће наићи на многе проблеме. Али барем ће моћи да брже нађу информацију или обрадити податке. Све остало је само питање воље.