Нова књига Паула Коеља

Прослављени бразилски књижевник Пауло Коељо објавио је нову књигу под називом „Рукопис пронађен у Акри” у издању бразилске куће „Секстанте”.

У књизи, која му је 22. по реду, Коељо вешто комбинује реалност и фикцију приликом казивања приче о Грку по имену Копта, који се спомиње у списима које неколико векова касније проналази један Енглез.

„Раздвајање фикције од стварности је тешко не само за писца, већ за свакога. Живимо под налетом информација за које верујемо да су истина, иако је јасно да то нису. Ова прича је заснована на вредностима, а вредности нису фикција. Оне преживљавају тест времена”, изјавио је аутор „Алхемичара”.

Књига „Рукопис пронађен у Акри” има 176 страна и аутор, да би читаоцу приближио дело, даје уводно објашњење. Година је 1099. Док се Јерусалим припрема за инвазију крсташа, Грк по имену Копта сазива састанак на који позива све становнике града – младе, старе, мушкарце и жене.

Хришћани, Јевреји и муслимани долазе да чују како да се припреме за борбу, али то није оно што Копта жели да им поручи. Он зна да је пораз неминован, јер све на то указује. Становницима Јерусалима поручује да мудрост траже у свакодневном животу, у изазовима и тешкоћама са којима се суочавају, да је истинско знање у љубави ближњих, у кризама, слави и свакодневном контакту са смрћу, која је неизбежна.

Овде се Паоло Коељо „сели” у 1974. годину, када британски археолог сер Волтер Вилкинсон у близини места Наг Хамади, у Горњем Египту (регија у доњем току реке Нил) проналази пергамент на арапском, хебрејском и латинском.

Место је у жижу јавности дошло 1945. године када је у оближњим пећинама пронађена збирка религиозних, углавном гностичких, списа – такозвана Библиотека Наг Хамади. Списи су били написани на коптском језику (староегипатски писан грчким писмом) и, највероватније, представљали преводе са грчког.

Господин Вилкинсон је пергамент одмах послао на анализу на Одељење за антиквитете музеја у Каиру. После неколико дана обавештен је да је спис написан у 4. веку нове ере, тачније око 1307. године, да у свету „циркулише” најмање 155 копија тог документа, од чега три припадају музеју.

Пауло Коељо пише да није било тешко утврдити да је манускрипт пореклом из града Акре, ван египатске територије. Наглашава да је британски археолог добио писмену дозволу египатских власти да га однесе у Енглеску, пошто није постојала никаква сметња на његовом излазу из земље.

Акра је, наиме, био утврђени део селеукидског Јерусалима у другомвеку пре нове ере, а његова тачна локација је и данас предмет расправе међу историчарима. Селеукидско краљевство је трајало од 312. до 150. године пре нове ере, а заузимало је простор некадашњег Персијског великог краљевства, које је трајало од 550. до 330. године пре нове ере и заузимало територију Ирана, делове Индије и Пакистана, Средњу и Малу Азију, већи део обала Црног мора, југозападну Азију, север Арапског полуострва, Сирију и североисточни део Африке.

Коељо прича да је сина сера Волтера Вилкинсона упознао у Велсу на Божић 1982. године. Тада је чуо причу о открићу британског археолога, али, како му је Волтеров син рекао, нико томе није придавао никакав значај. Дана 30. новембра 2011. године, међутим, писац је од Волтеровог сина добио копију текста о којем је чуо причу на састанку и „Рукопис пронађен у Акри” је препис тог манускрипта.

Стела Лолић