Морска роса враћа младост

Рузмарин (rosmarinus officinalis) је зимзелени жбун из породице нане. Листови су му кратки, чврсти и уски и подсећају на савијене борове иглице. Горња страна им је тамнозелене, а доња сјајне беличасте боје. Између листова на малим петељкама развијају се љубичастоплави цветови јаког мириса.

Медитеран је постојбина ове биљке још од античких времена, али је распрострањена широм Европе и умерених делова Америке.

Име рузмарин (лат. ros marinus) значи морска роса. Египћани и Грци су га сматрали светом биљком и повезивали са љубављу, смрћу и сећањем. У Египту је коришћен и при мумифицирању мртвих, а његове младице су похрањиване у гробове као симбол сећања на умрле. У античкој Грчкој, а касније и у Риму, веровало се да поспешује памћење, а грчки студенти и данас његовим уљем масирају слепоочнице пред одлазак на испит. У Грчкој, такође, ђаци и студенти док уче држе рузмарин у коси, уверени да ће им то изоштрити концентрацију.

У средњем веку рузмарин је био симбол сећања и верности, а травари су га сматрали биљком која подмлађује, уверени да је и само удисање његовог мириса довољно да поврати осећај младости. Тада се рузмарину приписивала и моћ да растерује зле духове који човека угрожавају у пресудним тренуцима живота, као што су рођење и смрт, али и венчање. Због тога је млада носила венац рузмарина, а обичај кићења сватова његовим гранчицама задржао се до данас. Код нас је, такође, уобичајено да се уочи свадбе у кући младе сватови ките гранчицама рузмарина. Рузмарин је биљка љубави, верности и пријатељства. Често се помиње у многим песмама и књижевним делима. Многи се сећају и хита познатог састава "Бијело дугме": "Све ће то, о мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш"!

Рузмарин има широку примену у исхрани, медицини, козметици и производњи парфема. Листови ове биљке су љути и обично се користе као зачин уз печења и роштиљ од меса и рибе. Гранчице рузмарина стављају се у трбушну дупљу перади. Свеж или осушен додаје се супи од парадајза. Француска и италијанска кухиња не могу да се замисле без рузмарина.

За лек се скупљају цветови који се суше у хладу и чувају у затвореним посудама. Рузмарин је веома користан за побољшање вида, циркулације крви, слабог варења, код тромости желуца и анемије, а приписује му се и моћ да успорава старење. Биљка делује на побољшање функције јетре. Користи се, такође, и против реуматизма, главобоље, а помаже и у стресним ситуацијама. Мед од рузмарина помаже у лечењу обољења жучи и жучних канала. За побољшање апетита користи се чај од листа рузмарина или црно вино у коме је стајала гранчица рузмарина.

Иако рузмарин најбоље успева на приморју, може да се гаји и у саксији, на терасама и баштама (у заветрини) где је, најчешће, и раскошан украс. За оне који желе да оплемене простор овом мирисном биљком, Предраг Спасић, инжењер пољопривреде у Гарден центру, износи корисне савете:

– Семе рузмарина најбоље је посејати почетком марта. Земља не треба да буде претерано растресита. Уколико су дани хладни, кишовити и влажни не треба га заливати. У случају мраза, формирану биљку треба заштитити. Рузмарин воли сунце и топлоту, а прија му да буде на отвореном. Осунчана тераса или башта су идеална места. Цвета током маја и јуна, а на Средоземљу знатно раније.

-------------------------------------------------------------------------

Свињски бут са рузмарином

Потребно: килограм свињског бута, ½ литра млека, два струка рузмарина, со, бибер, зачин це

Припрема: свињски бут исечен на коцке, посољен, побиберен и зачињен ставити у посуду за печење, налити млеком и додати рузмарин. Посуду покрити фолијом избушеном на неколико места и ставити у пећницу да се пече док месо не упије млеко. При крају печења фолија се скине да би се на месу ухватила корица.