Директор предлаже - Управни одбор одлучује

Велики губици какве је направила Агробанка, од чак 300 милиона евра како се процењује, могли су настати само у банци у којој државни капитал царује. У ту оцену не сумњају упућени с којима су новинари „Политике” разговарала. Другим речима, и овај пример показује да држава не може добро да управља и да није кадра да ради у свом интересу, односно пореских обвезника, а камоли малих акционара. Та одговорност је већа зато што је у случају Агробанке она једини већи, профилисани акционар који је као такав бирао и управу. Уосталом, да им управа није одговарала – сменили би је.

Да ли у овдашњем систему има још „трулих јабука” и да ли систем може да буде угрожен требало би да одговори Народна банка Србије.

Један престонички банкар из банке са страним капиталом који је желео да остане анониман каже да је прављење губитака попут оних у Агробанци код њих много теже.

– Мене страни газда и те како контролише. Систем процене ризика доведен је до перфекције. Уколико им нешто није јасно зову и питају о чему је реч. Па морали су да направе добар систем, јер како би другачије контролисали пласмане када имају банке у десет земаља. Догоди се губитак и код страних банака. Треба, међутим, разликовати да ли је настао као последица тржишног ризика, лошег рада менаџмента или злоупотреба – каже овај банкар.

Чланови Управног одбора Агробанке сада листом тврде да су на седнице долазили чисти папири. Многи, међутим, кажу да то једноставно не може да буде тачно и да они и те како знају „крвну слику” банке.

Један члан УО Агробанке из ранијих сазива каже да нема разлога да његове, условно речено колеге, тврде да су изненађени.

– На Управном одбору се расправља о свим важним стварима, па и великим кредитим, бонусима. Тачно је да постоје повлашћене фирме које много лакше долазе до кредита. Како, на пример, кредит може да добије фирма председника или члана Управног одбора. Зар то није сукоб интереса? Речју, постоје двоструки стандарди. Неко други једва да добију кредит, а и тада по зеленашкој камати. Сигурно да је ту било свега, провизија, на пример. Говори се сада о бонусу за директора од 600.000 евра, а нико не пита да ли је и он морао да га подели са некима, као што се то прича да је случај код јавних предузећа која су партијски плен – каже наш саговорник.

Да управни одбор у банци није и не може да буде украс, „икебана” потврђује, уосталом, и Закон о банкама по коме ово тело утврђује износе до којих извршни одбор банке може одлучивати о пласманима и задуживању банке и одлучује о пласманима и задуживању банке преко тих износа.

Такође УО надзире рад извршног одбора банке, идентификује ризике којима је банка изложена, а управни и извршни одбор банке дужни су да предузимају мере ради спречавања незаконитих или непримерених радњи и утицаја, који су штетни или нису у најбољем интересу банке и њених акционара и које врше особе које имају знатно или контролно учешће у тој банци.

У ланцу контроле пословања било које банке је и НБС као супервизор пословања која је због случаја Агробанке већ прозвана. Из НБС су одвратили да у њиховом раду није било пропуста. Дејан Шошкић је на последњој конференцији за новинаре као гувернер рекао да је централна банка открила проблеме у пословању Агробанке, а да су за њихове проблеме криви они који су их направили, а не они који су их открили. Зато је одузимање дозволе Агробанци неуспех власника односно акционара, а не НБС као супервизора, рекао је Шошкић.

– НБС нема задатак да штити акционарски капитал од губитака и од лоших одлука управе коју су власници сами изабрали. Посао централне банке је да заштити депозите грађана и предузећа у банкама, односно, финансијску стабилност и да онемогући да пословањем банке то буде угрожено – рекао је Шошкић.

Он је навео да на основу извештаја банке и ревизора НБС није морала да открије проблеме, јер су они говорили да је Агробанка у 2010. имала више од милијарду динара добити и капиталну адекватност од 19 одсто, што је изнад прописаних 12 процената.

Међутим, НБС је на бази анализе у посредној контроли открила да се цифре не слажу и одлучила да спроведе ванредну контролу којом је установљено да је капитална адекватност заправо 0,75 одсто и да нема говора о добицима.

-----------------------------------------------

Ко је Душан Антонић

Душан Антонић цео радни век провео је у банкарству и то баш у Агробанци у којој је, како се наводи у његовој биографији, прошао скоро све банкарске послове, од приправника до генералног директора и председника Извршног одбора Агробанке. На месту председника Извршног одбора је још од деведесетих година прошлог века.

На том месту одржао се упркос многим, па и петооктобарским променама што указује да је главном послодавцу – држави одговарао.

-----------------------------------------------

Ко су представници државе

У Управном одбору Агробанке интересе државе заступали су Звонко Никезић и Звонимир Мрђановић, акционара Александар Илић, а независни чланови били су Мирко Васиљевић, Марко Бацковић и Данило Шуковић.

-----------------------------------------------

Секулић дугује банци 40 милиона евра

Један од највећих дужника Агробанке је и „Хабитфарм”. По одлуци Привредног суда у Чачку, који је прогласио стечај „Хабитфарма” бизнисмена Радослава Секулића ова фирма Агробанци дугује чак 40 милиона евра. АИК банка потражује 20, а Пиреус око 12 милиона евра… Укупна потраживања свих поверилаца према „Хабитфарму” су 122,8 милиона евра.

-----------------------------------------------

Притвор до месец дана за осумњичене у афери „Агробанка"

БЕОГРАД – Осумњиченима у афери „Агробанка” судија Посебног суда одељења Вишег суда у Београду одредио је притвор у трајању до 30 дана на предлог Тужилаштва за организовани криминал, изјавио је данас Танјугу тужилац Миљко Радисављевић.

На решење о одређивању притвора странке и браниоци имају право жалбе у року од три дана већу Вишег суда у Београду, рекао је Радисављевић.

Тужилаштво за организовани криминал јуче је наредило спровођење истраге, због сумње да су злоупотребили службени положај, против Душана Антонића, Бојана Зарића, Славољуба Корићанца, Вехба Папића и Бојана Лабовића из „Агробанке” .

Истрага се, због сумње да су починили исто кривично дело, води и против Милоша Узелца, Милана Антонића, Бранимира Узелца, Сауда Хасовића и Слободана Ратковића, одговорних лица у приватним предузећима „Headcommerce”, „Дрина тимбер” и „Ecolimb”.

У поступку ће посебно бити проверавани кредити који до сада нису враћени, а које је „Агробанка” одобравала предузећима која се налазе у стечају или су у блокади, рекли су у Тужилаштву за организовани криминал.

Тужилаштво у саопштењу наводи да ће предмет поступка бити и истраживање токова новца који је „Агробанка” спорним кредитима пласирала великом броју правних лица.

Полиција и Тужилаштво за организовани криминал настављају рад на провери свих осталих кредита који су у „Агробанци” одобрени у периоду од 2006. до 2011. године.

Пре доношења наредбе о спровођењу истраге, Управа криминалистичке полиције је против осумњичених Тужилаштву поднела кривичну пријаву и доставила доказе, документацију и друге материјале прикупљене у току предистражног поступка који је покренут фебруара месеца ове године.

Кривична пријава је поднета поводом кредита које је „Агробанка” одобрила предузећима „Headcommerce” и „Дрина тимбер” чији је сувласник Милан Антонић, син осумњиченог Душана Антонића. Након саслушања осумњичених које је јуче обављено у Тужилаштву за организовани криминал, као и на основу прилога уз кривичну пријаву, закључено је да постоје основи сумње да је незаконитим одобравањем кредита поменутим приватним предузећима, који су употребљени за куповину имовине чији је власник била сама „Агробанка”, омогућено прибављање имовинске користи власницима ових предузећа у износу од више од 4.140.000 евра.

У овом тренутку укупна обавеза ова два приватна предузећа према „Агробанци” по основу невраћених кредита износи више од 530.000.000 динара. 

Танјуг

-----------------------------------------------

Радисављевић: Милан Антонић се појавио у Тужилаштву

БЕОГРАД – Милан Антонић, син ухапшеног Душана Антонића у афери „Агробанка”, појавио се данас у Тужилаштву за организовани криминал у Београду и ускоро ће почети његово саслушање, изјавио је Танјугу тужилац Миљко Радисављевић.

Милан Антонић ће бити саслушан како би се утврдиле околности кривичног дела поводом истраге која се води, рекао је Радисављевић.

Тужилац за организовани криминал очекује да ће судија Посебног суда одељења Вишег суда у Београду у току дана, након саслушања, донети одлуку о одређивању притвора Милану Антонићу.

Милан Антонић се јуче јавио Дирекцији полиције и казао да је на летовању у Црној Гори и да је из медија сазнао да га полиција тражи и да ће се одазвати на позив.

Некадашњи председник Извршног одбора „Агробанке” Душан Антонић и још седморица осумњичених у истрази афере „Агробанка” ухапшени су 8. августа.

Осумњиченима у афери „Агробанка” судија Посебног суда одељења Вишег суда у Београду одредио је притвор у трајању до 30 дана на предлог Тужилаштва за организовани криминал, изјавио је раније данас Танјугу тужилац Радисављевић.

На решење о одређивању притвора странке и браниоци имају право жалбе у року од три дана већу Вишег суда у Београду, рекао је Радисављевић.