Палићка вила „заробљена” у транзицији

Суботица – Зову је Коненова или Титова вила, у зависности од периода који жели да се нагласи, али без сумње то је једна од најстаријих и најлепших вила на Палићу. Или је бар то била док последњих година није постала жртва транзиције, загубљена у административном преносу између државне и приватне имовине.

Улазну капију виле отвара Ђула Рагуж, која је 40 година овде била домарка, а након што је отишла у пензију наставила је да живи у општинској кући саграђеној у дворишту. Ограда према главној Сплитској алеји је још очувана, дворишни простор готово да више нема ни заштиту, плотови су пропали и под теретом неорезаног растиња. У дворишту поред фонтане која не ради у земљу је утонула бронзана скулптура, како се сматра, рад Михајла Дејановића. У средини је вила чија су фасада и дрвени украси видљиво нагрижени временом.

– Када сам дошла, то је била дивна вила. Било је лепо ту радити, увек са финим људима – каже нам Ђула која нерадо прича за новине о садашњој ситуацији, али се радо сећа времена када је ова вила била привремени смештај многим политичарима, уметницима, јавним личностима.

Вила је пројектована на размеђи 19. и 20. века, а изграђена 1902. године за породицу Вилима Конена, једног од сувласника месне индустрије која ће после Другог светског рата бити позната као „29. новембар”. Подигнута у стилу сецесије, породична кућа за одмор имала је велику башту и тениски терен на Палићу. Након Другог светског рата одузета је, заједно са свом њиховом имовином, од пређашњих власника и прешла у руке државе. Названа је Титова или партијска вила, а бивши председник СФРЈ у њој је преспавао само једном, приликом посете Суботици 1963. године. Ипак, била је редовно у употреби, користили су је високи функционери Комунистичке партије, али и писци, уметници. Овде су писали Оскар Давичо, Добрица Ћосић, Танасије Младеновић, Антоније Исаковић, стварао Милан Коњовић, само су нека имена којих се присећају хроничари историје Палића. Последњи пут је коришћена 2005. године за госте палићког филмског фестивала.

Увучена од главне, Сплитске алеје, у дубоком зеленилу које је некада и припадало вили, обезбеђивала је приватност али и комфор. Вила има око 150 метара квадратних, и њен оригинални ентеријер похаран је одмах по рату. Садашњи је, судећи по стилу намештаја, из седамдесетих година. Три удобне собе, улазни хол, купатило, пространа веранда нудили су удобност гостима. Сада је све под дебелим слојем прашине, а намештај разбацан.

– Вила се не користи од када је почело да се говори о враћању имовине. Од тада су престала и сва улагања. Повремено предам предрачун неопходних радова, сада би требало поправити кров на кули, али на то у градској управи нико не реагује – каже нам Ивица Аранчић, руководилац заједничких послова у ГУ Суботице.

Да би се вила довела у ред, процењује да је неопходно најмање 20.000 евра, нагриза је подземна влага, дрвенарија тражи негу, кров је трошан, а трошкови њеног текућег одржавања су врло високи. Аранчић каже да је зими за њено загревање потребно до 60.000 динара месечно. Ипак, пресудна чињеница је да бивши власници траже назад ову вилу, због чега град очигледно више не улаже у њу, а како се процес реституције отеже годинама, пропадање виле је све видљивије. Очигледно, град није имао интерес ни да је рентира вилу и тако је спасе од пропадања, па када дође тренутак власницима ће је вратити девастирану, не само због тога што је прошло 70 година, већ пре свега због неодржавања. Комшије у Сплитској алеји огорчене су због пропадања једне од најлепших вила, али и због тога што у срцу овог туристичког места град не одржава ни њено зеленило.

Александра Исаков