Север Косова је географски, а не политички појам

„Хоћемо да у северним општинама Косова владају ред и закон, а не илегалне, политичко-бизниске групе које желе да завлада институционални вакуум у циљу материјалне користи, а све то наводно у име патриотизма и за српску ствар. Зато смо спремни да с највећом озбиљношћу саслушамо преокупације и захтеве српских грађана који живе у северним општинама Косова”, казао је Хајредин Кучи, заменик премијера и министаr правде у влади Косова, у интервјуу за „Политику”, како истиче, првом за београдске медије.

„Десна рука” Хашима Тачија у косовској влади и Демократској партији Косова, професор међународног права на Универзитету у Приштини, Кучи одбацује да је могуће неко компромисно решење по коме би север КиМ био истовремено и део Србије и Косова. Он објашњава: „Погрешне политике бившег српског руководства, културне и академске елите из деведесетих, не могу се данас поправити компромисима на штету народа Косова”.

У јавности се све чешће спомиње да би Приштина Србима на северу могла да да веће концесије него што то предвиђа план Мартија Ахтисарија, који је одбачен у Савету безбедности УН?

Прво, независност Косова је неповратна. Међународна група за Косово већ је донела одлуку о окончању надгледане независности, што је резултат нашег рада, у сарадњи са међународном заједницом. Збивања на Косову се крећу у сасвим супротном смеру у односу на оно што ви кажете. Сугеришем да се пажљиво и без предрасуда прочита „пакет” нобеловца Ахтисарија и гарантујем да су суштински обухваћени и интереси косовских Срба. Ових дана у Приштину долазе Ахтисари, Визнер и Рохан да би симболично означили окончање надгледане независности и позивам вас да и ви присуствујете.

За постизање косовско-српског договора предлажу се многи модели и решења примењена у свету: односи две Немачке, ирско-британски модел, Јужни Тирол, Епен у Белгији. Да ли је за вас прихватљиво неко од ових решења, с обзиром на то да сте изричити да је једина тема о којој Србија и Косово могу да разговарају демаркација границе?

Ове идеје, моделе, чуо сам и раније и као такви не одговарају реалности на Косову, ни де факто ни де јуре. Они су утопијски, беспредметни и неоствариви. Што се тиче границе, ми чекамо да Србија започне имплементацију закључка о интегрисаном управљању границом, који је донет у оквиру техничких разговора у Бриселу. Постојећа граница, која дели Косово и Србију је међународно призната још од Кумановског споразума, према Резолуцији 1244 и другим политичко-правним актима.

Председник Србије предложио је Бан Ки Муну да се наставак политичког дијалога Београда и Приштине води под окриљем УН. Како Приштина гледа на тај предлог?

Ми настојимо да Косово учланимо у УН у блиској будућности. Захвални смо овој организацији на датом доприносу развоју Косова. Генерални секретар УН је препоручио да се Унмик понаша сходно стању на терену и у оквиру тога очекујемо и понашање специјалног представника генералног секретара. Већина сталних чланица СБ УН су неодвојиви део процеса на Косову и са њима ћемо наставити да сарађујемо и даље.

Премијер Србије Ивица Дачић и Фарид Зариф, шеф Унмика, сагласили су се да институције власти у Приштини нису адекватно реаговале на учестале нападе на српско становништво и српске светиње, а Бан Ки Мун у свом извештају, такође, оштро критикује косовску полицију. Шта ћете предузети тим поводом?

На Косову поред домаћих институција безбедности делују и Еулекс и Кфор и они у случајевима који се сматрају осетљивим раде заједно са компонентом правде Еулекса. Дакле, на Косову се налазе представници оних земаља који се истичу по правди и ефикасности у расветљавању случајева и њихово искуство је у великој мери пренето и имплементирано на законима Косова, односно код полиције, судства, тужилаштва. Ми не правимо разлику по случајевима, већ се боримо бескомпромисно против криминала, свим нашим капацитетима.

Залажете се да се забораве непријатељства из прошлости, зарад будућности и добробити два народа, мира, стабилности и европске перспективе региона. Позивате Србе да се врате, а како мислите да вам верују када се по подацима УНХЦР-а на Космет за три месеца вратило свега 45 Срба, а многи злочини још нису расветљени?

Влада Косова донела је одлуку о оснивању већа за помирење, поверење и суживот како би заједно изградили данашњост и поставили здраве основе за будућност. Радује ме чињеница да је око 50.000 косовских Срба добило документа Косова. Свакако, ја сам јако заинтересован да сви злочини буду расветљени и да починиоци буду изведени пред лице правде, без обзира на мотив злочина, али то је задатак органа правосуђа.

Говорите о мултиетничком Косову, а јужно од Ибра нема ниједне улице са српским именом, порушена су српска гробља, руше се српски споменици, уништава се верска и културна баштина СПЦ, отуђују се српске куће и имања. Мислите ли да ту може бити изграђено међунационално поверење?

Косово је помогло очувању и развоју православног, муслиманског и католичког културног наслеђа. Ово наслеђе је косовско и део је наше културе. Косово је модел међуверске толеранције. Рестауриран је велики број православних цркава, џамија и католичких верских објеката. Полиција Косова пружа безбедност верском свештенству и објектима, а додељено је много новца из фондова од стране косовских и међународних институција за подршку културном наслеђу. Сваки Србин који је дошао из Србије на Косово, отвореним и ослобођеним умом од прошле пропаганде пријатно је изненађен позитивним збивањима која су се десила.

Јавна је тајна да скоро ниједан Србин у косовским институцијама нема високо образовање, да примају енормне плате и да за Србе јужно од Ибра врло мало или чак ништа не раде поводом питања просперитета. Да ли је вама циљ да имате такве Србе, које са страхом прозивају и њихови сународници па чак и чланови најуже родбине?

Српска политичка странка која је коалициони партнер у влади, има пуну легалност и легитимитет српских гласача. Изабрани су на основу кредибилног изборног процеса који су посматрале и међународне надлежне институције. Косовски Срби су достојно и добро представљени у оквиру институција државе и они држе високе позиције у влади, скупштини, као председници општина. Они треба да буду поносни што раде за интересе српских и других грађана Косова, и није случајна чињеница што је 50.000 Срба добило документа Косова. Убрзо заједно ћемо се кретати без виза у зони „шенгена”, и на овај начин Косово постепено постаје део европске породице.