Sever Kosova je geografski, a ne politički pojam

„Hoćemo da u severnim opštinama Kosova vladaju red i zakon, a ne ilegalne, političko-bizniske grupe koje žele da zavlada institucionalni vakuum u cilju materijalne koristi, a sve to navodno u ime patriotizma i za srpsku stvar. Zato smo spremni da s najvećom ozbiljnošću saslušamo preokupacije i zahteve srpskih građana koji žive u severnim opštinama Kosova”, kazao je Hajredin Kuči, zamenik premijera i ministar pravde u vladi Kosova, u intervjuu za „Politiku”, kako ističe, prvom za beogradske medije.

„Desna ruka” Hašima Tačija u kosovskoj vladi i Demokratskoj partiji Kosova, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini, Kuči odbacuje da je moguće neko kompromisno rešenje po kome bi sever KiM bio istovremeno i deo Srbije i Kosova. On objašnjava: „Pogrešne politike bivšeg srpskog rukovodstva, kulturne i akademske elite iz devedesetih, ne mogu se danas popraviti kompromisima na štetu naroda Kosova”.

U javnosti se sve češće spominje da bi Priština Srbima na severu mogla da da veće koncesije nego što to predviđa plan Martija Ahtisarija, koji je odbačen u Savetu bezbednosti UN?

Prvo, nezavisnost Kosova je nepovratna. Međunarodna grupa za Kosovo već je donela odluku o okončanju nadgledane nezavisnosti, što je rezultat našeg rada, u saradnji sa međunarodnom zajednicom. Zbivanja na Kosovu se kreću u sasvim suprotnom smeru u odnosu na ono što vi kažete. Sugerišem da se pažljivo i bez predrasuda pročita „paket” nobelovca Ahtisarija i garantujem da su suštinski obuhvaćeni i interesi kosovskih Srba. Ovih dana u Prištinu dolaze Ahtisari, Vizner i Rohan da bi simbolično označili okončanje nadgledane nezavisnosti i pozivam vas da i vi prisustvujete.

Za postizanje kosovsko-srpskog dogovora predlažu se mnogi modeli i rešenja primenjena u svetu: odnosi dve Nemačke, irsko-britanski model, Južni Tirol, Epen u Belgiji. Da li je za vas prihvatljivo neko od ovih rešenja, s obzirom na to da ste izričiti da je jedina tema o kojoj Srbija i Kosovo mogu da razgovaraju demarkacija granice?

Ove ideje, modele, čuo sam i ranije i kao takvi ne odgovaraju realnosti na Kosovu, ni de fakto ni de jure. Oni su utopijski, bespredmetni i neostvarivi. Što se tiče granice, mi čekamo da Srbija započne implementaciju zaključka o integrisanom upravljanju granicom, koji je donet u okviru tehničkih razgovora u Briselu. Postojeća granica, koja deli Kosovo i Srbiju je međunarodno priznata još od Kumanovskog sporazuma, prema Rezoluciji 1244 i drugim političko-pravnim aktima.

Predsednik Srbije predložio je Ban Ki Munu da se nastavak političkog dijaloga Beograda i Prištine vodi pod okriljem UN. Kako Priština gleda na taj predlog?

Mi nastojimo da Kosovo učlanimo u UN u bliskoj budućnosti. Zahvalni smo ovoj organizaciji na datom doprinosu razvoju Kosova. Generalni sekretar UN je preporučio da se Unmik ponaša shodno stanju na terenu i u okviru toga očekujemo i ponašanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara. Većina stalnih članica SB UN su neodvojivi deo procesa na Kosovu i sa njima ćemo nastaviti da sarađujemo i dalje.

Premijer Srbije Ivica Dačić i Farid Zarif, šef Unmika, saglasili su se da institucije vlasti u Prištini nisu adekvatno reagovale na učestale napade na srpsko stanovništvo i srpske svetinje, a Ban Ki Mun u svom izveštaju, takođe, oštro kritikuje kosovsku policiju. Šta ćete preduzeti tim povodom?

Na Kosovu pored domaćih institucija bezbednosti deluju i Euleks i Kfor i oni u slučajevima koji se smatraju osetljivim rade zajedno sa komponentom pravde Euleksa. Dakle, na Kosovu se nalaze predstavnici onih zemalja koji se ističu po pravdi i efikasnosti u rasvetljavanju slučajeva i njihovo iskustvo je u velikoj meri preneto i implementirano na zakonima Kosova, odnosno kod policije, sudstva, tužilaštva. Mi ne pravimo razliku po slučajevima, već se borimo beskompromisno protiv kriminala, svim našim kapacitetima.

Zalažete se da se zaborave neprijateljstva iz prošlosti, zarad budućnosti i dobrobiti dva naroda, mira, stabilnosti i evropske perspektive regiona. Pozivate Srbe da se vrate, a kako mislite da vam veruju kada se po podacima UNHCR-a na Kosmet za tri meseca vratilo svega 45 Srba, a mnogi zločini još nisu rasvetljeni?

Vlada Kosova donela je odluku o osnivanju veća za pomirenje, poverenje i suživot kako bi zajedno izgradili današnjost i postavili zdrave osnove za budućnost. Raduje me činjenica da je oko 50.000 kosovskih Srba dobilo dokumenta Kosova. Svakako, ja sam jako zainteresovan da svi zločini budu rasvetljeni i da počinioci budu izvedeni pred lice pravde, bez obzira na motiv zločina, ali to je zadatak organa pravosuđa.

Govorite o multietničkom Kosovu, a južno od Ibra nema nijedne ulice sa srpskim imenom, porušena su srpska groblja, ruše se srpski spomenici, uništava se verska i kulturna baština SPC, otuđuju se srpske kuće i imanja. Mislite li da tu može biti izgrađeno međunacionalno poverenje?

Kosovo je pomoglo očuvanju i razvoju pravoslavnog, muslimanskog i katoličkog kulturnog nasleđa. Ovo nasleđe je kosovsko i deo je naše kulture. Kosovo je model međuverske tolerancije. Restauriran je veliki broj pravoslavnih crkava, džamija i katoličkih verskih objekata. Policija Kosova pruža bezbednost verskom sveštenstvu i objektima, a dodeljeno je mnogo novca iz fondova od strane kosovskih i međunarodnih institucija za podršku kulturnom nasleđu. Svaki Srbin koji je došao iz Srbije na Kosovo, otvorenim i oslobođenim umom od prošle propagande prijatno je iznenađen pozitivnim zbivanjima koja su se desila.

Javna je tajna da skoro nijedan Srbin u kosovskim institucijama nema visoko obrazovanje, da primaju enormne plate i da za Srbe južno od Ibra vrlo malo ili čak ništa ne rade povodom pitanja prosperiteta. Da li je vama cilj da imate takve Srbe, koje sa strahom prozivaju i njihovi sunarodnici pa čak i članovi najuže rodbine?

Srpska politička stranka koja je koalicioni partner u vladi, ima punu legalnost i legitimitet srpskih glasača. Izabrani su na osnovu kredibilnog izbornog procesa koji su posmatrale i međunarodne nadležne institucije. Kosovski Srbi su dostojno i dobro predstavljeni u okviru institucija države i oni drže visoke pozicije u vladi, skupštini, kao predsednici opština. Oni treba da budu ponosni što rade za interese srpskih i drugih građana Kosova, i nije slučajna činjenica što je 50.000 Srba dobilo dokumenta Kosova. Ubrzo zajedno ćemo se kretati bez viza u zoni „šengena”, i na ovaj način Kosovo postepeno postaje deo evropske porodice.